Неколико недеља рата било је довољно да готово анонимни новинар, блогер Јуриј Подољака родом из украјинског града Сумија постане један од најпраћенијих коментатора у Русији. Његове видео коментаре о дешавањима на фронту прате милиони. Упознали смо се прошлог децембра у Москви и овај интервју плод је размјене мишљења и комуникације коју смо одржавали током претходних неколико недеља.
Каже за себе да је био присталица Мајдана. Неискрен и лицемјеран однос Запада према Украјини довели су до радикалне промјене његових политичких ставова. Кулминација наступа када се прије неколико година сели у Москву. Његова породица, супруга, син и брат остали су у Украјини и након 24. фебруара са њим су прекинули све контакте. Јуриј Подољака подржава Русију, али у својим иступима често излази из званичних наратива, не либи се да изговори критику и захваљујући томе дошао је до велике популарности и праћености.
Почетком ове недеље у америчку државу Оклахому стигло је око 100 украјинских војника и официра на обуку за руковање ПВО системом Патриот, која је договорена приликом децембарског Владимира Зеленског и Џозефа Бајдена у Вашингтону. Колико ће једна, за сада званично обезбијеђена батерија Патриота представљати проблем за руску војску и колико су јој до сада проблема направили други западни ПВО системи Ирис-Т и Насамс?
– Патриот је солидан ПВО систем. У суштини било који систем ПВО направиће проблеме Русији, наравно зависно од количине. Овдје је сада ријеч о једној батерији, по ономе што је објављно та батерија имаће четири лансирне рампе. Његова специфичност је да ради као цјелина и та једна батерија моћи ће да покрије једну област, вјероватно Кијев, Лвов, или неки трећи град. Рећи да је Патриот небитан представља неистину. Моја процјена је да ће послије прве батерије Патриота Украјина добити и другу, трећу и тд… питање је само времена када ће се то десити. Незванично се говори да би допунске батерије Патриота могле да предају Њемачка и Холандија.
Патриот ипак има један недостатак. То је веома скуп систем са скупим ракетама. Русија је недавно почела да производи иранске дронове, истина под ознаком Герањ-2. Након њихове примјене у Украјини су почелу да говоре о недостатку ПВО ракета. Против Герања, Патриот рецимо нема смисла користити, јер једна ракета Патриота кошта између два и четири милиона долара, 100 пута више од једног дрона. Други ПВО системи које је Украјина добила показали су се као солидни.
Ваше мишљење о Хајмрсима, колики проблем они представљају?
– Хајмарси представљају проблем и наносе озбиљне ударе. Руска армија је временом научила да се донекле супроставља овом систему, међутим не у потпуности, јер ту имамо проблем навођења из сателита. Чињеница је да је сателитски систем САД много бољи од руског. Међутим опасност од удара Хајмарсима сада је мања него што је то било љетос, руска армија се пасивно супроставља успјешније, ту мислим на ефикасније маневре и маскирање трупа и технике.
Са неким другим типовима оружја која су у почетку представљали проблем руска армија сада такође успјешније излази на крај, прије свега зато што су ускладили свој систем противартиљеријске борбе и повећали употребу дронова-камиказа, како оних иранског поријекла, тако и домаћих. То представља све већи проблем за Украјину.
Номинална помоћ западних земаља Украјини већ јее увелико превазишла руски војни буџет. Има ли Русија неки адут како да се избори са овим изазовом?
– Питање је ипак прије у количини испорученог оружја, а не додијељеног новца. Рецимо у руском и америчком буџету слични системи наоружања, сличних карактеристика и ефективности, често имају различиту цијену. Тако 30 милијарди америчког оружја, које у принципу веома скупо, неће имати исту ефективност као 30 милијарди руског оружја. Због тога мислим да није баш правилно ефективност војне помоћи у потпуности поистовјетити са додијељеним новцем.
То наравно не значи да помоћ није озбиљна. Приликом децембарског сусрета у Вашингтону који сте поменули у првом питању Бајден је изјавио да је упућено преко 1.000 оклопних возила, неколико стотина тенкова, 800 јединица артиљерије и много друге опреме, муниције и тд. Украјинска армија данас је апсолутно зависна од помоћи НАТО пакта, своје производње практично и да нема. Рецимо пројектиле за совјетске системе покушавају да произведу некадашње државе чланице Варшавског пакта. Бајден је изјавио да ће неколико десетина хиљада таквих пројектила, плаћених америчким новцем, Украјини бити достављено. Њих производе Бугарска, Румунија и чини ми се Словачка. Потребе за артиљеријском муницијом Украјине су огромне. Американци у подршци Украјини имају и одређене резерве због напетости између Кине и Тајвана. Због тога Зеленски покушава да ишчупа что више оружја од САД, јер схвата да има и „конкуренте“.
Да ли се и Русија сусреће са проблемом несташице артиљеријске муниције, како тврде у Украјини и на Западу?
– У Русији такође има проблема са снадбијевањем муницијом. Међутим ти проблеми се постепено решавају. Русија за разлику од Украјине има своју производњу наоружања. Постојеће фабрике муниције раде у 3 смјене, а у плану је и изградња нових предузећа и до љета ће сви недостаци у снадбијевању вјероватно бити трајно ријешени. Са друге стране, проблеми са снадбијевањм муниције Украјине ће се продубити. У последњем пакету помоћи примјетио да су поменути пројектили Ескалибур и муниција за Хајмарсе, док није било ријечи о пројектилима за артиљерију НАТО калибра 155 мм.
Шта се дешава са многим годинама хваљенима суперсавременим системима оружја попут тенка Т-14 Армата, авиона МиГ-35, система противелектронске борбе Красуха, зашто нису коришћени?
– Тенк Т-14 Армата предвиђен је за другачији рат од оног који се води тренутно у Украјини. Мисија овог тенка је да се супростави НАТО системима на великим растојањима, а не да пружа подршку пјешадији. Он не само да није коришћен током рата у Украјини, већ и не вјерујем да ће бити коришћен. То би било бесмислено. Модернизовани стари совјетски тенкови Т-72 и Т-80 и тенк Т-90 мисију коју намеће природа рата испуњавају. Видите, ни НАТО Украјини још није доставио своје најсавременије тенкове, јер су то оружја за потпуно другу врсту борбе. Истина, сада се говори о испоруци једне чете британских Челинџера и спекулише се о њемачким Леопард-2. У овом рату се тенкови углавном користе за подршку пјешадији и врло, врло ријетко за директну борбу против тенка противника.
Авион МиГ-35 је стратешки пресретач предвиђен за супростављање конкретно америчким бомбардерима над Сјеверним полом. За ову врсту рата такође нису потребни. За ударе по снагама противника довољни су јуришници, а за борбу са украјинском авијацијом довољни су мањи пресретачи МиГ-29 и моћнији Су-35 који се користе успјешно у Украјини.
Што се тиче Красухе, спекулисало се да је она коришћена на неколико праваца. Када се појави на линији фронта Красуха је редовно постајала мета број 1, како за украјинску армију, тако и за њихове НАТО покровитеље. Питање је и колико ових система Русија уопште посједује, вјероватно не пуно, али је ефективност неспорна. Русија има и друге савремене системе који су коришћени у малом броју, попут ударних дронова Форпост. Добро се показао, али их изгледа има заиста мало.
Према западним медијима Украјина у овом моменту у многим сегментима посједује савременије оружје од Русије. Да ли је то по вашем мишљењу реалност, или мит?
– Када је почео рат Украјина је имала велики број дронова, које је добијала са Запада. Украјинци дронове и даље добијају, али сада је већ успостављена равнотежа. Једино у чему они сада технички превазилазе руску армију су средства везе, које су изграђене на основу америчке технологије и компоненти. У овом сегементу Украјинци су се показали изванредно.
Русија је развијала сличне системе, али произвела их је само у појединачним примјерцима, без могућности за конкретну примјену. Надовезао бих се на ваше претходно питање, да постоје конструисани и разарађени савремени системи оружја, чија серијска производња није почела због дебилизма чиновника и њихове логике „добри су и стари системи, они су поуздани и могу да обаве посао.“ Када је кренуо стварни рат показале су се размјере њихових заблуда.
Међутим, видљиви су и позитивни помаци. Рецимо јединица пјешадије на почетку рата чекала је на артиљеријску подршку и до 40 минута, сада је то смањено на неких пет, највише седам минута, а то су рокови који су на почетку рата већ функционисали у украјинској армији. Дакле заостајање у средствима везе руске армије у односу на украјинску сада је мање.
Генерал Игор Конашенков изјавио је да је Украјина изгубила је до сада готово два пута више борбених авиона него што их је званично имала прије почетка рата. Колико ове податке сматрате вјеродостојним, ако су приближно тачни, имате ли информације одакле је Украјина набавила толико борбених авиона?
– Ја лично статистику коју презентује генерал Конашенков не сматрам вјеродостојном. Он говори у име Министарства одбране и у сваком рату званична статистика преувеличава губитке противника. То је нормално, то раде сви, код Украјине је још изразитије. Ја такве податке никада не цитирам. По мојим сазнањима Украјина има у овом моменту неколико десетина исправних борбених авиона, разних типова и намјена. Постоји полуинформација да су авиони добијани из неких земаља Источне Европе, али то никако не може да покрије те цифре које наводи генерал Конашенков.
Украјински пилоти су показали невјероватну храброст и то заслужује поштовање. Лете на веома малим висинама и у случају обарања авиона шансе да се преживи практично не постоје. По статистици пилот може да преживи пет, највише 10 таквих летова. Погинуло је много одличних пилота, официра украјинског ваздухопловства и то говори да је њихов морал и борбени дух заиста на високом нивоу.
У свом децембарском обраћању на проширеном колегијуму Министарства одбране предсједник Путин је говорио о недостацима који су изашли на видјело током мобилизације и позвао да се пружи више простора онима који недостатке не прећуткују. По вашем мишљењу са коликим успјехом су недостаци у руској армији до сада превазиђени и исправљени?
– Русија је последњи пут спровела мобилизацију у вријеме Великог отаџбинског рата (Други свјетски рат). За 80 година овдје није спровођена ни дјелимична, ни општа мобилизација. Негдје око 2010, у вријеме бившег министра одбране Анатолија Сердјукова, процијењено је да мобилизациони апарат није више важан за Руску Федерацију. Спроведена је реформа која је подразумијевала смањење броја запослених, прије свега војних лица, као и смањење плата.
То је узроковало да су садашњу мобилизацију дочекали технички и стручно онеспособљени кадрови, што је довело до много забуна и непоклапања декларисаног и реалног стања. Ти проблеми ни сада нису ријешени у потпуности, али предузимају се неки озбиљни кораци. По мојој процјени током 2023. године потребни стандарди ће бити достигнути и усклађени.
Током децембра мјесеца забиљежено је више пожара и ескплозија на цивилној инфраструктури широм Руске Федерације, од Далеког Истока до Санкт Петерсбурга. То се дешавало и раније, међутим садашња напета ситуација оставља простор сумњи и теоријама завјере да иза свега стоје стране службе. О потреби да се повећа будност и подигну активности против страних служби и њихових агената говорио је предсједник Путин поводом децембарског празника ФСБ-а. Колико су по вашим информацијама и процјени инциденти из децембра били последица несрећног случаја, а колико сувбрезивна дјелатност страних служби?
– Уколико је предсједник Путин о томе говорио то значи да диверзије непријатељских служби свакако постоје, он о томе има сигурно кредибилне податке. Ми остали ограничени смо на јавно доступне податке. Мета страних служби су поред војне и цивилне и енергетска инфраструктура. Лично сам убијеђен да је експлозија на платформи нафте у Иркутској области (18. Децембар) била диверзија. Међу милионима украјинских избјеглица који су тренутно на територији Руске Федерације лако се може инфилтрирати неколико десетина агената и диверзаната.
Такође технички је веома тешко, готово немогуће, заштити огромну територију, велики број објеката и хиљаде километара гасововода и нафтовода. Те активности није могуће потпуно искључити, али је могуће смањити ризик кроз повећање интезитета контраобавјештајних активности и пооштравањем казнене политике за таква дјела. У почетку су диверзанти били размјењивани, сада је по мојим сазнањима таква пракса прекинута. И не само то, спремају се законске измјене које би починиоце диверзија суочиле са казном доживотног затвора.
Да ли је убиство Дарије Дугине у августу представљало пропуст руских безбједоносних служби, посебно пошто је осумњичена Наталија Вовк успјела да 10-ак сати након злочина напусти територију Руске Федерације?
– Мислим да је много већи пропуст био то што је дотична успјела да уђе на територију Руске Федерације, него што је напустила. Та жена се одавно налази у евиденцији руских служби безбједности као потенцијлно опасна особа, конкретно члан забрањене групације Азов. Дакле, кључно питање је како је то погранична служба занемарила, посебно пошто је она ушла на територију РФ са стране ЛНР, гдје је контрола на највишем нивоу. Конторола на уласку у Руску Федерацију увијек је строжија од контроле на изласку из земље и с обзиром да је она показала казахстански пасош, земљу је могла напустити без допунских контрола и провјера. Она је током свог боравка показивала и руска и украјинска документа, што свакако није оправдање за пропуст да се припадник Азова несметамо инфилтрира на територију Руске Федерације.
– Прије мјесец дана у гранатирању ресторана Шеш-Беш у Доњецку тешко је рањен исткнути полишичар и некада високи државни функционер Дмитриј Рогозин. Да ли су и у овом инциденту затајила контра-обавјештајна заштита и у ком степену има личне одговорности самог Рогозина?
– То је била велика глупост Дмитрија Рогозина, на граници озбиљног преступа. Да ће Рогозин на том мјесту славити рођендан два дана је било познато цијелом Доњецку. У Доњецку без сумње има украјинских шпијуна, па је њихова војна команда и служба имала довољно времена да све усагласи не само са Кијевом, већ и са Вашингтоном. На прослави је била присутна буквално половина Доњецке елите и то што је тамо само двоје људи погинуло (један од њих телохранитељ Рогозина) представља Божје чудо. Три распркскавајућа артиљеријска пројектила калибра 155 мм погодила су свечану салу право у центар, док је један за мало промашио. Човјек са којим сам ја имао прилике да разговарам, који је био присутан у сали, рекао ми је да је он лично молио Рогозина да одустане од најмере да рођендан слави на том мјесту. Рогозин као човјек који је дошао из Москве није разумио доњецку реалност. Жао ми је људи који су погинули због неодговорности свог руководства.
Какве су ваше прогнозе за 2023. годину, да ли ће она довести до окончања рата, или ће он потрајати?
– Бојим се да ће се борбена дејства продужити најамање до самог краја ове године. Руска армија сада спроводи озбиљан процес модернизације и прије прољећа она неће бити спремна за велике офанзивне операције. Неке операције локалног кактера су могуће прије свега око Артјомовска (Бахмута), можда потиснути противника из околине Доњецка и изаћи на линију Славјанск – Краматорск – Константиновка. Могуће је очекивати да се максимално неких 10 до 15 километара ове зиме помјери линија фронта у Донбасу, евентуално да на харковком правцу дође до повратка на линију ријеке Оскол.
Већа очекивања за руску армију у овом моменту нису реална. Средином прољећа, уколико се ове зиме спроведе успјешна зимска кампања, могуће су динамичније акције руске армије, што опет зависи од подршке Запада у оружју и губицима Украјине на фронту. Украјинска армија, бранећи одређене позиције по којима руска армија туче артиљеријом, трпи велике, слободно можемо рећи бесмислене губитке. Без обзира на све, мислим да ће на прољеће доћи до изражаја техничко усавршавање руске армије у средствима везе, усклађености дејстава различитих родова војски и увођење нових ефективних типова оружја.
Извор ИН4С
Насловна фотографија: ИН4С
