ИЗВЕШТАЈ КИНЕ О СТАЊУ ЉУДСКИХ ПРАВА У АМЕРИЦИ: Сиромаштво, расизам, ширење оружја, ратови, агресије, неселективна бомбардовања

Сваке године амерички Стејт департмент објављује извештај о стању људских права у свету, иако се у њему редовно прећуткује стање људских права у оквиру сопствених граница.

Срећом, нису више сви у свету спремни трпети у тишини ову неопозиву пресуду и наметање врло уског поимања питања људских права. Иако званичници великог броја земаља понизно одлазе у америчку амбасаду и обећавају како ће се „поправити и побољшати националне законе“, постоје и земље које су спремне да одговоре на ова извештаје која углавном имају политичку позадину и циљ им је да делегитимизирају земље које се сматрају непријатељима или препреком јачању глобалног утицаја Сједињених Држава.

Како амерички борци за људска права у својим годишњим извештајима о људским правима у свету прескачу унутрашње прилике и обрушавају се на различите „режиме“, „диктатуре“ и „аутократе“ широм света, да се сазна истина се побринула Кина.

Већ неколико година Канцеларија за информације Државног већа Народне Републике Кине, позивајући се на америчке изворе, објављује извештај које приказује мрачну слику и погоршање стања људских права у земљи која вековима себи даје за право да извози „цивилизацију“ и „демократију“ широм света, без обзира на последице.

Кинеско извештај би требало прочитати у свакој тачки, јер то заслужује због ширења о кршењу људских права у Сједињеним Државама, а велика пажња се посвећује чак и ратовима, агресијама, неселективном бомбардовању, сиромаштву, расизму и ширењу оружја.

Да се не спомиње систематски насиље полиције и 965 смртних случајева у 2015. години. Осим тога, амерички затворски систем је прави велик концентрациони логор у којем се бележи стотине сумњивих смрти и континуирано сексуално злостављање, чак и над ментално болесним затвореницима. У економском смислу су разни лобији толико хваљену америчку демократију испразнили од било каквог садржаја.

Подаци су застрашујући, пре свега што „несигурност у исхрани“ погађа једну петину америчке деце. Чини се да у Вашингтону имају све мање демократије за извоз, а све више брига и проблема које треба да решавају. С друге стране би кинеско извештај, осим унутар граница НР Кине, требало превести на све светске језике и јавно објавити, како то чине америчке владине агенције и њима одане невладине организације.

Иако је документ прилично опширан, покушајмо сажети што је приметила владина Канцеларија за информације, а цело је извештај објавило енглеско издање портала China Daily.

Канцеларија за информације Државног већа Народне Републике Кине – „Људска права у Сједињеним Америчким Државама за 2015. годину“

13. 13. април је амерички Стејт департмент објавио Извештај о људским правима у свету, а како Сједињене Америчке Државе одбијају говорити о себи, то мора бити учињено од других, пише у уводнику кинеског извештаја.

Необоривим доказима је потврђено да је током 2015. у Сједињеним Државама:

1. Употреба оружја била ван контроле, што је озбиљно претило праву грађана на живота. 2015. је укупно било 51.675 инцидената оружаног насиља, а до 28. децембра је у Америци у њима погинуло 13 136 људи и рањено 26 493.

2. Лична безбедност грађана никако не може бити гарантована уз претерану употребу насиља од стране полиције. Прошле године до 24. децембра полиција је убила 965 људи.

3. Затворски систем у САД-у је на удару корупције и тешко се крше људска права затвореника. Стражари у затвору на Флориди су врућим тушем до смрти малтретирали ментално оболелог затвореника Дарена Рејнија. Стражари у највећем националном женском затвору Ловел су присиљавали стотине затвореница на секс и над њима вршили злостављања. У протеклих 10 година је у том затвору умрло 57 затвореница.

4. Новац у политици и политички кланови су доминантни и политичка права грађана се не могу делотворно штитити. Компаније и појединци могу донирати неограничену количину новца организацији Political Action Committees која утиче на председничке изборе. На тај начин корпорације могу користити новац да утичу на политику и имати огроман повраћај уложених средстава. Породични кланови су постали главни чинилац америчке политике, а Демократска странка и Републиканска странка нису у стањи координирати и водити политику која је у складу вољом народа.

5. Проблем у америчком друштву је што политика не испуњава своју дужност, да штити економска и социјална права америчких грађана. 2014. је било 46.700.000 сиромашних, а сваке године најмање 48,1 милион људи погађа „несигурност у исхрани“. 2015. је више од 560 000 људи широм земље било без крова над главом. Седамдесет и девет посто Американаца верује да се чешће испада из средње класе него улази у њу. 33 милиона људи у Сједињеним Државама је без здравственог осигурања, а 44 милиона радника у приватном сектору, око 40 посто од укупног броја запослених, није имало приступ плаћеном боловању.

6. Расни сукоби су посебно окрутни у Сједињеним Америчким Државама, а расни односи су пали на најнижи ниво у протеклих две деценије. Шездесет и један посто Американаца карактерише расне односе у Сједињеним Америчким Државама као „лоше“. Полиција и правосуђе су тешко погођени расном дискриминацијом. 88 посто Афроамериканаца верује да су неправедно третирани од стране полиције, док их 68 одсто верује да је амерички систем кривичног правосуђа расно пристрасан. Белци је имају 12 пута више богатства од црнаца и готово 10 пута више од Латиноамериканаца. Амерички сан је остао ван домашаја за многе афроамеричке и латиноамеричке породице.

7. Ситуација за америчке жене се погоршава, а деца живе у забрињавајућем окружењу. 2014. године су жене у САД-у биле плаћене 79 центи за сваки долар плаћен за мушкарца. Проценат жена у сиромаштву се повећао са 12,1 одсто на 14,5 одсто у последњих десет година. Међународна организација рада Уједињених нација наводи да су Сједињене Државе биле једина индустријализирана земља без закона о новчаним давањима женама за време породиљског одсуства. Укупно 23 посто жена је изјавило да су биле жртве сексуалног контакта без пристанка. Било је најмање две школске пуцњаве месечно у 2015. години, а готово двоје деце је сваке недеље убијено у ненамјерној пуцњави. Око четвртине тинејџера изнад 15 година који су умрли од повреда у САД-у је убијено у инцидентима с оружјем. Око 17,4 милиона деце млађе од 18 година расте без оца, а 45 посто живи испод границе сиромаштва. Отприлике петина америчке деце живи домаћинствима несигурне исхране.

8. Сједињене Државе још увек дрско и брутално крше људска права у другим земљама. Ваздушни удари од стране САД-а су покренути у Ираку и Сирији, а убијено је на хиљаде цивила. Сједињене Државе спроводе неселективне нападе дроновима у Пакистану и Јемену и узрокују стотине цивилних жртава. 3. октобра 2015. године је америчка војска бомбардовала болницу „Лекара без граница“ у граду Кундузу у Авганистану у којем су убијене 42 особе. Пркосећи међународној осуди, Сједињене Државе још нису затвориле затвор „Гуантанамо беј“.

Све наведено је детаљно и опширно описано, аргументирано и доказано у деловима извештаја:

Грађанска права
Политичка права
Економска и социјална права
Расна дискриминација
Кршења права жена и деце
Кршења права у другим земљама

Наравно, кинески ће се извештај прећутати и с времена на време ће се неко удружења за људска права побунити због систематском кршења људских права Американаца и народа изложених агресији широм света. У међувремену ће САД и даље „извозити демократију“, а кандидат за Белу кућу, бивша државна секретарка Хилари Клинтон је најавила како ће се фокусирати управо на Кину.

Хилари Клинтон прети: „Ако будем председница, Кина ће ходати по црти!“

Један од водећих кандидата Демократске странке, бивша америчка државна секретарка Хилари Клинтон, обећала је да ће, ако победи, према Кини водити тврду политику.

„Кина ће ходати по црти“, рекла је Хилари Клинтон што ће се догодити, ако победи на председничким изборима крајем ове јесени. Без обзира на предизборну реторику, у којој се чује свашта, бивша прва дама и бивша државна секретарка је то обећала својим присталицама и врло је вероватно да се таквој политици од ње треба надати.

„Кина је илегално поплавила наше тржиште са јефтиним производима, краде наше пословне тајне, манипулише својом валутом и даје повластице својим државним предузећима“, изјава је Хилари Клинтон у Пенсилванији којом се агресивно стигматизира Пекинг.

„Ако постанем председница, они ће морати да ходају по црти. Намера нам је једном  заувек осигурамо праведно поступање или ће изгубити приступ нашем тржишту“, рекла је у оквиру предизборне трке.

Као председница „госпођа“ Клинтон ће сигурно подићи питање горућих проблема у вези Кине, од хакерских напада до неизбежног „стања људских права“, климатских промена и трговине.

Не треба сумњати да ће се такве ствари стварно повећати, ако госпођа Клинтон преузме предсједавање, јер је то све у традицији не само америчких демократа, који увек отварају питања у људских права широм света, него и политичке специфичност породице Клинтон.

Кина је заиста болна тема за САД, а односи између Вашингтона и Пекинга су се ретко побољшавали са доласком нових председника. Но, сами Кинези изгледа не морају претерано бринути због предизборне реторике Хилари Клинтон.

То се видело и током последњег самита о нуклеарној безбедности, када се кинески председник оштро успротивио арогантним настојањима Обаме да се меша у унутрашње послове његове земље.

Међутим, ако се Хилари Клинтон и усели у Белу кућу, није сасвим јасно како ће прећи с речи до дела. Хоће ли кренути неспретним корацима свог супруга или ће се заиста усудити да успостави нова правила игре?

Но, опет остаје чињеница да Хилари на „кинеску карту“ игра више од свих осталих кандидата. То је донекле разумљиво, јер је у ствари она била та која је прва јавно обзнанила пројекат „продора у азијско-пацифичку регион“, који је касније незаслужено добио име „Обамина доктрина“. Иако су цео план и стратегију разрадили познати амерички тинк-танкови и геостратези, Хилари Клинтон је била задужена да план предочи светској јавности, што је учинила у колумни „Америчко-пацифички век“, коју је 2011. написала за Форин полис.

Стратегија је, наравно, сузбити утицај Кине у Азији и на Пацифику, покушати ојачати везе с Индијом, те ослабити, разјединити и дестабилизовати потенцијалне „непријатеље“. План је у геостратешком смислу пред поразом јачањем сарадње између кинеске морнарице и руске Пацифичке флоте, која јача своје капацитете и базу на Курилским острвима, док је у економском и финансијском смислу угрожен од кинеских финансијских и привредних пројеката, којима се опет придружила Русија, али и огроман број земаља у азијско-пацифичком региону, чак и неки амерички савезници. Нема сумње да је Хилари Клинтон пратила како је Барак Обама „упропаштавао“ пројекат „Америчко-пацифички век“, чија је била гласноговорница, те да ће све учинити да га оживи.

Међутим, њене претње не узимају у обзир објективно висок ниво привредне сарадње Вашингтона са Пекингом. Осим тога, та нова „правила игре“ неће бити прихваћен од стране Кине, што се може тврдити са стопостотном сигурношћу.

„Госпођа“ Клинтон није успела да прецизира како намерава да спречи „валутну манипулацију“, посебно сада када је ММФ поједностављену валуту уврстио у корпи резервних валута, што значи да је јуан постао конвертибилан. Из којег разлога Пекинг управо сада, чак и више него пре, нема право на манипулисање сопственом валутом? Или је то монопол којег имају ФЕД и долар?

Осим тога, Кине је јасно показала тенденцију да преоријентира кинеску индустрију за производњу високо технолошких производа који би требали задовољити америчке компаније, од којих многе улазе у фазу нове и занимљиве перспективне сарадње са Кином. Је ли Хилари Клинтон спремна жртвовати све и поставити нове баријере?

Наравно да не и чини се да Хилари то неће моћи провести. Иако изгледа да даје хладно прорачунате изјаве, Хилари Клинтон у ствари очајнички „сецира истину“ унутар граница изборне кампање.

Америка је стварно забринута због све већег утицаја Кине, те политике Пекинга која се темељи само сопственим погледима и интересима.

Економски, политички и финансијски је политика Пекинга, у односу на ону коју је водила Обамина администрација, ипак била разумна и рационална. Пекинг не троши све своје снаге да очува јак јуан и на своју валуту гледа као на инструмент за постизање националних економских циљева. Кина расте и чини се да се не боји конкуренције.

А поготово се не боји Хилари Клинтон, чак и ако постане председница. Уосталом, Пекингу овај однос не би био нов и позната је „љубави“ са паром Клинтон. Супруг Хилари Цлинтон, Вилијам „Бил“ Џеферсон, такође се упуштао у врло агресивне оптужбе против Кине. Довољно се присетити како је оштра Клинтонова администрација била када је 1990. заговарала независност Тајвана, а 1996. године, током одржавања избора на Тајвану, Бела кућа је најавила високи степен војне присутности у том подручју, што је довело до напетости између Пекинга и администрације Била Клинтона. Међутим, Пекинг се увек успео одупрети. Кинезима су адут у рукаву и америчке државе обвезнице у укупном износу од 1 230 милијарди долара. У случају да се Хилари, али не само она, превише буду мешали у „људска права“ или „постављала баријере којима ће Кину довести у ред“, америчке се обвезнице увек могу уновчити, што би био удар којег америчка економија не би претрпела.

Но, с друге стране, Хилари Клинтон је била јасна, а азијско-пацифички регион је њен неостварени сан. У случају победе на председничким изборима, нема сумње да ће нешто од својих обећања покушати и остварити. Кина је спремна и на такав сценарио, што не треба сумњати, а да не мисли чутати  је показала ове године објавом извештаја о стању људских права у Сједињени Државама у 2015. години.

Тагови: Извештај, Кина, САД, Стејт департмент