Изјавом америчког председника Доналда Трампа да разматра помиловање Едварда Сноудена, бившег радника америчке Агенције за националну безбедност који је објавио податке који су уздрмали Америку 2013. године, Бела кућа је ударила „шамар у лице“ америчкој обавештајној заједници и поставила изазов демократама, оцењују саговорници Спутњика.
Коментаришући Трампову изјаву да има „пуно људи који сматрају да се америчко правосуђе не односи фер и поштено према Сноудену“ и да ће размотрити могућност његовог помиловања, новинар Никола Врзић каже да овај потез свакако представља заокрет у Трамповим поступцима и ставу према Сноудену, тим пре што је септембра прошле године управо Стејт департмент поднео још једну тужбу против њега због мемоара који су објављени.
„Ово што се дешава можемо да посматрамо на два начина – као шамар обавештајној заједници САД за коју знамо какав однос има према Сноудену и колико се „рве“ са самим председником током четири године његовог мандата, али ово може бити и одличан политички маневар ако ову изјаву ставимо у контекст предстојећих избора. На овај начин Трамп практично изазива Бајдена и Демократску партију да одреагују. Наиме, и Бајден и естаблишмент демократа су, наравно, веома уско повезани са том обавештајном заједницом, али ако би критиковали Трампову идеју они ризикују да отуђе оно веома снажно, прогресивно крило демократа“, каже Врзић.
Зато, додаје, није искључено да Трамп заправо жели да посеје семе раздора унутар Демократске партије, а да му је потпуно у другом плану судбина самог Сноудена.
Ни новинарка Љиљана Смајловић не мисли да ова подршка Сноудену од стране америчког председника потиче из неких високих приниципа или тога што Трамп верује у слободу информација и право на приватност грађана.
„Трамп је некада говорио за Сноудена да „можда заслужује да га стрељају као издајника“, а сада каже да „види да су мишљења подељена“. Он дакле није неко ко је оптерећен тиме да ли је раније рекао нешто о Сноудену што би било у супротности са његовим садашњим тврдњама, нити је политичар који се плаши политичке цене мењања мишљења или тога да га медији ухвате у неким разилажењима са чињеницама. Он јако лоше стоји у анкетама јавног мњења уочи избора и себи може да приушти нешто рискантнију политичку игру, па мислим да је проценио да из овога може да извуче политичку корист и да збуни супротну страну“, објашњава Љиљана Смајловић.
Како каже, Трампови конкуренти били су на власти у време када је Сноуден целом свету обелоданио методе прикупљања информација и надзирања Американаца и остатка света, и нису се прославили својим односом према узбуњивачу.
„Мислим да Трамп овде види једну могућност за заокрет и исплати му се да ризикује и уради нешто што ће људе да збуни и што ће његове конкуренте довести у непријатну ситуацију да кажу да би и они то исто урадили, или пак да нападну Сноудена. Њему је корисно и једно и друго. Овим потезом вероватно жели да демотивише неке од својих противника да уопште изађу на изборе, а да бисте демотивисали супротну страну од гласања довољно је да унесете неку забуну, неки раздор, да људи кажу – „ма чекај, сви су исти, али овај је макар у стању да призна грешку“, примећује Љиљана Смајловић.
Упитан да ли најава америчког председника може бити знак да је одлука о Сноуденовом помиловању већ донета, Врзић каже да у то не верује, али посећа да је цео третман од стране америчке владе који су доживели и Едвард Сноуден и оснивач „Викиликса“ Џулијан Асанж схваћен као веома забрињавајући сигнал што се тиче свих осталих потенцијалних узбуњивача.
У том смислу, објашњава он, ако би Сноуден био помилован и ако би то могло да представља некакав корак ка евентуалном ослобађању Џулијана Асанжа, то би било веома охрабрујуће и демократски, а у крајњој линији и заслужено.
„Нема сумње да и Сноуден и други најпознатији светски „звиждач“ Асанж заслужују ордење за оно што су урадили, а не да буду процесуирани од стране америчке владе. Кроз њихову судбину се показује право лице тог „светионика“ демократије и људских права који је, очигледно, све само не то. Уколико би у њиховим случајевима дошло до преокрета то би било крајње изненађујуће и позитивно, али управо зато и нисам сигуран да ће до тога и доћи“, напомиње Врзић.
Љиљана Смајловић верује да Трамп искључиво гледа могућу политичку корист и да није нереална могућност да Сноуден буде помилован. Међутим, како каже, постоји огромна разлика између Асанжа и Сноудена.
„Сноуден је, на неки начин, ипак имао подршку америчког естаблишмента и за његову амнестију су се изјашњавале врло проминентне организације и личности у Америци, поготово проминентне у области људских права попут Кенета Роса или „Хјуман рајтс воча“. Дакле, Сноуден ужива већу подршку унутар америчког либералног естаблишмента и много се боље котира у тој елити која је Трампов највећи непријатељ него Асанж. За њега нема стварне подршке у Америци, чак ни међу медијима који су објављивали податке које им је уступао, па не следи нужно да би америчка влада била попустљива према Асанжу ако би била попустљива према Сноудену. Мислим да је сасвим могуће да Трамп каже да та два случаја немају никакве везе и да не види разлог да САД не траже изручење Асанжа“, закључује Љиљана Смајловић.
Едвард Сноуден је побегао из САД и добио је азил у Русији након што је 2013. године медијским кућама обелоданио низ тајних докумената у којима се откривају велике домаће и међународне операције праћења које организује НСА. Америчке власти годинама покушавају да Сноудена доведу у САД како би се суочио са кривичном поступком због шпијунаже.