ИЗМЕЊЕН СТАТУТ ВУКОВАРА: Нема више ћириличних табли
Фото: Политика
Вуковарско Градско веће изгласало је данас измене градског Статута према којима нису предвиђене двојезичне табле, односно ћирилично писмо, на градским установама, институцијама, трговима и улицама у Вуковару.
Да ћирилице до даљег неће бити на натписима у Вуковару одлучиле су странке с хрватским предзнаком у Већу, које су већином гласова усвојиле измене и допуне градског Статута према предлогу градоначелника Ивана Пенаве (ХДЗ), преносе хрватски медији.
За измене је гласало десет посланика владајуће градске коалиције ХДЗ-ХКС, уз подшку представнице ХДССБ-а Славице Јелинић која је осигурала пресудни глас за прихватање измена Статута, а против или суздржано било је десет посланика из редова СДП-а, СДСС-а, ХНС-а и СНС-а.
Изменама Статута су усвојене две одлуке – Статутарна одлука о изменама и допунама Статута, те Статутарна одлука о остваривању равноправне службене употребе језика и писма српске националне мањине на подрчју Града Вуковара, којом би се поступно осигуравала индивидуална права грађана српске националности у Вуковару.
Изменама Статута требало би да се испоштује прошлогодишња одлука Уставног суда да вуковарско Градско веће у року од годину дана реши питање двојезичности у том граду.
Наиме, Уставни суд је 11. августа 2014. обавезао вуковарско Градско веће да у року године дана, према делу Закона о употрерби језика и писма националних мањина у Хрватској, Статутом града пропише и уреди, за цело подручје, односно за поједини део или поједине делове подручја Града Вуковара, индивидуална права припадника националних мањина на службену упорабу свог језика и писма.
Данашња расправа о изменама градског Статута обележена је сукобима око права српске мањине.
У расправи су доминирали супростављени стравови предлагача измена Статута, Пенаве, и представника опозиционих странака (СДСС, СДП, ХНС и СНС), који су биле против предложених измена.
Опозиција сматра да предложене измене Статута не гарантују већа права припадницима српске националне мањине од оних која су им гарантована актуелним Статутом из 2009. године, преноси агенција Хина.
Пенава тврди да предлог измена „максимално могуће прати одлуку Уставног суда”, уз поруку да је измена Статута наметнута и „као врући кромпир” пребачена Вуковару из Загреба.
„Нигде у Статуту не пише да је уведена равноправна употреба српског језика и ћириличног писма у Вуковару”, замерио је Дејан Дракулић у име Клуба посланика С Д С С.
Горан Бошњак из СДП-а је, пак, замерио предлагачу да се ставља у позицију законодавца и да се „поиграва” с правима националних мањина у Вуковару.
„И оно мало права што сте предвидели ограничавате, па тако право да грађани српске националости могу градске акте добити на ћириличном писму сужавате тако што прописујете да то могу добити након писаног захтева”, казао је Бошњак.
Измјенама Статута је Србима омогућено извођење националне химне у свечаним приликама, након што се изведе химна Хрватске, као и службена кореспонденција на ћирилици, али при томе за сваки документ морају поднети захтев, уз плаћање таксе од 20 куна.
Одлучено је да ће Градско веће једном годишње, у октобру, расправљати о достигнутом степену разумијевања, солидарности…и дијалога међу грађанима Вуковара, те да у складу са закључцима доноси одлуку о могућности, односно потреби проширивања обима осигураних индивидуалних права припадника српске националне мањине у Вуковару новим правима.
Уставни суд је, иначе, неуставним прогласио референдумско питање према којем би грађани одлучили да ли су за то да се Уставним законом о правима националних мањина пропише да право на равноправну службену употребу свога језика и писма мањине остварују у срединама у којима чине више од половине, уместо садашње трећине укупног становништва.
