ИЗБОРНИ ШОК: Британију чека блокада Парламента

Излазне анкете показују да Велику Британију након јучерашњих парламентарних избора чека „блокирани парламент“, јер конзервативцима Терезе Меј недостаје мали број гласова како би формирали већину.

Према првим предвиђањима, конзервативци су освојили 314 места у Парламенту, а лабуристи 266.

Ако су излазне анкете тачне, Терези Меј ће недостајати 12 места да би формирала већину. Конзервативци би, према тим предвиђањима, били најјача странка у Парламенту, али би изгубили 17 места. Са друге стране, лабуристи би добили нова 34 места.

Мањинска влада конзервативаца би, према анализи „Гардијана“, могла да се ослони на гласове десетак униониста из Северне Ирске.

Лабуристи би пак могли да оформе мањинску владу, или „коалицију хаоса“, како ју је звала Тереза Меј, уз подршку велшке националистичке партије Плаид Камри, Зелених и СДЛП-а.

Уредник Би-Би-Сија Камал Ахмед рекао је да би овакви резултати избора могли да доведу до нове неизвесности.

„Ако дођемо у ситуацију да ниједна странка не може да обезбеди већину, имаћемо нове изборе“, рекао је Ахмед.

Водећи британски псефолог Дејвид Батлер каже да би требало бити обазрив када је реч о излазним анкетама.

„Једно упозорење о излазним ТВ анкетама: и 2015. и 1992. године су потцениле подршку конзервативцима“, написао је он на Твитеру.

Одмах по објављивању анкете, фунта је претрпела снажан ударац, јер би овакви изборни резултати могли да одложе преговоре о „брегзиту“.

Још уочи гласања, истраживања јавног мњења показала су да би трка заправо могла бити знатно тешња него што је предвиђано када је Мејова расписала изборе пре шест недеља, али су наговештавала да њена позиција премијерке остаје сигурна.

Блокирани или замрзнути парламент је израз којим се у англосаксонским или земљама вестминстерског система владавине описују ситуације у којима ниједна странка нема већину у парламенту, односно не може самостално да састави владу. Такве ситуације су прилично ретке.

Из такве ситуације се обично излази формирањем коалиције са мањим странкама или независним заступницима у парламенту. Друго решење је формирање тзв. мањинске или техничке владе. У потоња два случаја је то тек привремено решење до одржавања нових избора који би требало да „разбију блокаду“ парламента.

У 22 часа по локалном времену, затворена су бирачка места за ванредне парламентарне изборе у Британији, а према писању британског „Телеграфа“, очекује се стабилан прилив резултата до два сата иза поноћи, а коначна, јасна слика победника до пет сати ујутру.

У Британији су јутрос уз јаке безбедности отворена биралишта на ванредним парламентарним изборима који се одвијају у сенци два терористичка напада, која су се догодила током предизборне кампање, а исход гласања ће одредити ко ће обликовати будућност Уједињеног Краљевства након иступања из Европске уније, оцена је агенције АФП.

Британци су се до 22 часа, по локалном времену, опредељивали између 3.303 кандидата у 650 изборних округа широм земље, што значи да је за апсолутну већину у Доњем дому Парламента потребна подршка 326 посланика.

Главне странке у трци су Конзервативна странка десног центра на челу са премијерком Терезом Меј и левичарска Лабуристичка партија коју предводи Џереми Корбин. За њима следе Либералнодемократска странка левог центра, затим популистичка и евроскептична Странка за независност Уједињеног Краљевства, и левичарски оријентисана Зелена странка.

Краљица Елизабета II ће након проглашења победника, што је пре могуће, затражити од лидера партије која има највише изгледа за обезбеђивање већине у Доњем дому Парламента да постане премијер и формира нову администрацију.

Парламент ће се 13. јуна састати да изабере свог новог председника, а тада ће и посланици положити заклетву.

Краљица ће 19. јуна званично прогласити почетак рада новог Парламента, када ће прочитати програм своје владе за предстојећу парламентарну годину.

У седмици која почиње 19. јуна, почеће и преговори о „брегзиту“.