ИТАЛИЈА: Лијек за блокирање пубертета док дијете не одлучи је ли мушко или женско
Фото: logicno.com
Оданост родној идеологији је у Италији довела до давања зеленог свјетла за упорабу “лијека” за блокирање пубертета. Наиме, Службени лист Републике Италије је објавио да ће Трипторелин бити у надлежности Националне здравствене службе, плаћат ће се из државног прорачуна, а “користит ће се у посебним случајевима у којима је спол у пубертету неспојив с родним идентитетом”.
Све долази с оне стране Атлантика, гдје су знанственици у Дијагностичком и статистичком приручнику Америчког психијатријског удружења (ДСМ-В) као болест уврстили и родну дисфорију (ГД), раније познату као ментални поремећај родног идентитета (ГИД).
Поједностављено, родна дисфорија је стање у којем се особа осјећа да је заробљена у тијелу супротног спола. Ово стање је такођер познато под именом поремећај родног идентитета, али је ментални поремећај био политички некоректан израз и сада се користи термин родна дисфорија.
Међутим, проблем није у одраслим особама од којих се неколицина заиста осјећа заробљена у тијелу супротног спола, већ је проблем што ће се “лијек” Трипторелин користити за блокирање пубертета, тако да ће се дјеци дати времена да одлуче што ће у будућности бити.
Још једно повлачење пред налетом родне идеологије у релативно конзервативној Италији, посебице на југу земље, које не узима у обзир ризике за здравље и игнорирају се морални и етички принципи, а све с циљем да се подржи често умишљена перцепција дјетета.
Трипторелин је лијек који се, међу различитим примјенама, користи и за одгоду пубертетског развоја код дјечака између 12 и 16 година. У Италији га још од 2013. болница Царегги у Фиренци користи је за такозване случајеве “сполне дисфорије која погађа дјецу”.
У основи се зауставља развој пубертета у дјеце која кажу да се не препознају у свом биолошком сполу или да имају неке сумње у њихов психолошки сполни идентитет, којег ће на неколико година паркирати у сексуалном лимбу, тако да имају времена разјаснити идеје и одлучити којем ће сполу “припадати” и хоће ли наставити с “кируршким исправљањем спола”, под претпоставком да је то лакше док се његове сполне особине још нису у потпуности развиле.
Прошле године је талијанска Агенција за лијекове (АИФА) дала позитивно мишљење да се Трипторелин укључи у попис лијекова које из државног прорачуна треба платити Национална здравствена служба.
Дана 13. српња 2018. је Национални одбор за биоетику са само једним гласом против такођер благословио припреме за усвајање ове одлуке.
Лијек ће бити плаћен новцем порезних обвезника
Коначно, 2. ожујка ове године је Службени лист Републике Италије објавио да ће овај лијек плаћати порезни обвезници само за “одабране случајеве у којима је пубертет неспојив с родним идентитетом, односно за лијечење родна дисфорије, а дијагнозе ће потврдити мултидисциплинарни и специјализирани тимови када у пацијента није пресудна психолошка, психотерапијска и психијатријска помоћ”.
Али овдје говоримо о дјеци. Укратко, теоретски се овај лијек може употријебити само као екстремна мјера, када су сва остала рјешења била узалудна, али знамо да када се у брани појави пукотина, ускоро ће се сва брана срушити и употреба овог препарата ће бити све раширенија.
Не заборавимо при том да је блокирање пубертета већ само по себи проблем. Могуће нуспојаве Трипторелина су мождани удар, срчана болест, повишен шећер у крви, констипација, сексуални проблеми, прољев, вртоглавица, главобоља, црвенило, губитак апетита, мучнина, несаница, бол у желуцу, умор или слабост, повраћање. И овдје говоримо о штетним учинцима на одрасле. Али то није битно, јер сваки лијек обично има нуспојаве. Проблеми су други.
Документ о негативним учинцима
Организација Сциенце & Лифе и Студијски центар Ливатино израдили су аналитички документ о упораби овог лијека у лијечењу сполне дисфорије у малољетника.
У документу је утврђено да недостају довољне клиничке студије, прије свега у погледу могућих дугорочних негативних учинака. Надаље, наглашен је одређени конкретан ризик, а то је да свакодневна клиничка пракса дегенерира и да се тако сложени проблем за особу сведе на баналне административне одлуке.
Осим тога, лијек ће бити учинковит у блокирању пубертета, али неће ријешити психолошке проблема дјетета.
Студија је открила важну чињеницу и да сексуални развој збуњеног дјетета може помоћи у превладавању ове конфузије. Умјесто тога, замрзавање у претпубертетском физичком стању само може повећати конфузију у дјеце.
Блокирање пубертета и стога и лучења сполних хормона може угрозити морфолошку и функционалну дефиницију оних дијелова мозга који доприносе структурирању сексуалног идентитета заједно с чимбеницима околиша и образовања. Овим је фармаколошки изазвана неусклађеност између физичког и когнитивног развоја.
Надаље, постоји проблем консензуса, као што Сциенце & Лифе и Студијски центар Ливатино истичу: “Како малољетник који се налази у стању често попраћеном психијатријским поремећајима, поремећајима емоционалности и понашања може дати ваљани пристанак?”
“Како професионалци у индустрији могу бити сигурни да је пристанак преадолесцента који је погођен родном дисфоријом био слободан и добровољан?”, питање је које се овдје поставља.
Коначно, обзиром на релевантност, међу дјецом која пате од овог поремећаја, а то је једно од 9000, многа превладавају проблем на природан начин и без интервенције лијекова.
Хормони који блокирају пубертет могу бити опасни
Пубертет није болест, док хормони који блокирају пубертет могу бити опасни. Реверзибилни или не, хормони који блокирају пубертет изазивају болест, одсутност пубертета, те инхибирају раст и плодност код претходно здравог дјетета.
Према ДСМ-В, до 98% дјечака и до 88% дјевојчица с родном конфузијом, након што природно прођу пубертет, прихвате свој биолошки спол.
Дјеца која узимају хормоне у пубертетској доби захтијеват ће сполне хормоне у касној адолесценцији, а ова комбинација доводи до трајне неплодности. Та дјеца никада неће моћи зачети дијете, чак ни путем репродуктивних технологија. Осим тога, узимање тестостерона и естрогена за промјену спола се повезује с озбиљним здравственим ризицима, укључујући, али не само, срчане болести, високи крвни тлак, тромб, срчани удар, дијабетес и рак.
Стопа самоубојстава је готово двадесет пута већа у одраслих особа које користе укрштене сполне хормоне и подвргавају се операцији промјене спола, чак и у Шведској, која је међу најтолерантнијим земљама према ЛГБТ особама.
Која суосјећајна и разумна особа може осудити дјецу на ову судбину, знајући да ће након пубертета до 88% дјевојчица и до 98% дјечака коначно прихватити стварност и постићи менталну и физичку равнотежу и благостање?
Навођење дјеце да вјерују да је цијели живот кемијско или кируршко опонашање другог спола нормално је насиље над дјецом.
Подржавање “родне неутралности” као нормалне, кроз школску или законодавну политику, збунит ће дјецу и родитеље и све више дјеце ће долазити у “родне клинике” гдје ће им се давати “лијекови за пубертет”.
С моралне точке гледишта, а овдје понављамо психолошка разматрања Америчког колеџа педијатара, добро је запамтити да се психа мора прилагодити затвореном тијелу.
Постоје случајеви у којима се сполне одлике заиста не подударају с генетским насљеђем и тада кирургија и фармакологија морају одиграти своју улогу како би се створила хармонија између примарних и секундарних сполних обиљежја и генетског профила који је мушки или женски.
Али чак и у тим случајевима перцепција о себи мора бити у складу с генетским сполом. Нажалост, медицинска пракса и фармакологија не подржава ту перспективу и теже да подрже сваку перцепцију дјетета.
