Фото: intermagazin.rs

„Слањем 300 врхунских војника у Литванију и Пољску Хрватска ће учврстити свој положај у НАТО, али председница ће морати да објасни Путину у Москви да тај ангажман није усмерен против Русије“, пише хрватски „Јутарњи лист“.

Хрватска опозиција тражила је образложење владиног предлога о слању 300 војника у склопу НАТО операција, међу којима је и вежба на руској граници, као и одговор хоће ли то утицати на хрватско-руске односе који су лоши.

Према писању хрватској „Јутарњег листа“, замерка је и што Сабор није био довољно информисан и што није учествовао у изради тог предлога, а засметало им је и што ће Хрватска да пошаље готово исти број војника колико и велике земље попут Немачке (450), Канаде (450), Француске (450) и Шпаније (450). Италија ће послати 160 војника, Румунија 120, Белгија 100, суседна Словенија 80.

– Ми смо по томе војна велесила – закључио је професор права Роберт Подолњак, и додао да многе земље попут Португала, Мађарске, Чешке, Данске, Бугарске, Грчке и Турске неће ни учествовати у овим НАТО операцијама.

По први пут неодлучни о НАТО акцијама

Ово је први пут откако је Хрватска чланица НАТО савеза да се у њеној јавности отвара питање о томе да ли треба учествовати у некој операцији, у које су њени војници годинама уназад ишли по целом свету.

„Власт и опозиција расправљају о томе колико војника да пошаљемо, али нико не прича о томе да ли треба уопште да учествујемо“ пише аутор Јурица Корблер за „Јутарњи лист“.

Ове вежбе одвијају се у јеку све оштријих речи које размењују Москва и Вашингтон. Како пише аутор, ако је судити по говору председника САД Доналда Трампа у Варшави, као и његовог заменика Мајка Пенса у Подгорици, јасно је да америчка администрација неће скрштених руку да посматра шта се догађа на југоистоку Европе, али ни у источној и средњој Европи.

Хрватска као „добра чланица НАТО пакта“ не сме да занемари ни своје интересе, који су пре свега очување мира у овом делу Европе, али и у целој Европи. Ова вежба свакако ће учвртити Хрватски положај у НАТО-у, а то може да буде и опасност по хрватску сигурност, оцењује лист.

Лоши односи са Москвом

„Хрватска је напокон схватила да треба да поправи односе са Русијом, а ускоро и Колинда Грабар-Китаровић иде у посету Москви. Биће то прилика да хрватска страна каже да њен ангажман у ЕУ и НАТО нипошто није усмерен против Русије. Хрватској би много више одговарало да престану тензије између Америке и Русије, да се укину санкције Москви и да хрватски привредници буду присутнији на руском тржишту. Хрватској не би одговарало ни да се заоштре односи између Америке и ЕУ, јер би у том случају била у врло незгодној ситуацији“ пише „Јутарњи лист“.

Са друге стране, Хрватској је важно да учествује у оваквим вежбама јер готово сво оружје које набавља долази са Запада, што ће вероватно бити тренд и у будућности.

Хрватска годинама није имала контакте са Русијом. Политички односи су били крајње занемарени и запуштени због чега је коначни губитник ипак била Хрватска.

Одлазак војника у Литванију и Пољску деликатна је војна мисија и велико спољнополитичко питање.

„Одлуком да следи НАТО интересе јасно се сврстала и на спољнополитичком плану“ пише хрватски лист.