Историја русофобије: „Од Џингис Кана са телеграфом“ до шефа ЕУ дипломатије Жозепа Бореља

Метафора је била широко распрострањена и за време перестројке, присетио се ирски новинар Патрик Кокбурн свог боравка у Москви, а потом сам наредне три године слушао ту исту, досадну шалу, која се понављала безброј пута

За разлику од Пекинга, Москва није „прави геополитички играч“, изјавио је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, у интервјуу за шпански лист „Паис“, који је објављен у суботу. Како пише Константин Душенко, руски културолог и историчар за „Раша ин глобал аферс“, а потом и за РТ интернешенел, према Борељу, Русија је економски слаба.

Ипак, чак и таква слаба Русија представља озбиљни претњу по безбедност ЕУ.

„Русија је економски патуљак, али ипак је она бензинска пумпа са атомском бомбом“, рекао је Борељ.

Ова метафора је дубоко укорењена у старијим културним слојевима, примећује Душенко. Иако највиши дипломата ЕУ то изгледа не зна, слични изрази се већ дуго времена користе против Русије.

Слична је увреда којом се СССР дефинише као „Горња Волта са пројектилима“ и која се нашироко се користила осамдесетих година прошлог века. То се касније претворило у „бензинску пумпу са нуклеарним оружјем“, која вероватно потиче од покојног америчког сенатора Џона Мекејна.

У оваквим формулацијама први део симболизује нешто што се сматра нецивилизованим и посве страним западним вредностима, други део су достигнућа западне цивилизације, пре свега на војном плану.

Од Џингис кана са телеграфом до Џингис кана са атомском бомбом

У 21. веку често се расправљало о пореклу ових фраза. Она иза себе има историју дугу више од једног и по века.

Заправо, постоје четири варијације ове метафоре: Џингис Кан са телеграфом, Џингис Кан са атомском бомбом, Конго са пројектилима и Горња Волта са пројектилима.

Израз припада руском филозофу Алексадру Херцену, који је, у октобру 1857. године написао отворено писмо упућено императору Александру Другом. Херцен је тада оспорио формулу песника Александра Пушкина: „Влада је једини Европљанин у Русији“. Он је писао о „Џингис-кану са телеграфима, паробродима, железницом…“

Метафора „Џингис кан са телеграфом“ ушла је у јавну свест много касније, крајем 19. века, а у томе је одлучујућу улогу одиграо велики руски писац Лав Толстој, који је 31. јула 1890. писао филозофу Борису Чичерину: „Није без разлога Херцен говорио о томе да би Џингис кан био застрашујући са телеграфима, са железницом, са новинарством. Управо то се десило у нашој земљи.“

Толстој је ову идеју развијао и даље: „Владе у нашем времену – све владе, како деспотске, тако и најлибералније – постале су оно што је Херцен тако умесно назвао Џингис-кан са телеграфима: пука организација насиља, у којој нема ништа осим најгрубље самовоље, а које користе сва средства која је наука развила за друштвену мирољубиву делатност слободних и равноправних људи.“

„Џингис кан са телеграфом“ је један од наслова Толстојевог чланка „Време је да се разуме“, који је објављен 1910. и преведен је на главне европске језике. Заједно са расправом ,“Царство Божје у нама“, он је представио Херценову метафору западним читаоцима.

Ко су варвари опремљени најмодернијим технологијама

Али, Толстојев „Џингис кан са телеграфом“ није само дефиниција руске владе, већ и модерне државе уопште. У револуционарној штампи, а затим и у постреволуционарној совјетској штампи, ова метафора се обично примењивала на аутократску Русију.

У постреволуционарној емигрантској штампи, Херценове речи су кориштене и да опишу  бољшевичку Русију.

Међутим, идеолог национал-бољшевизма Николај Устрајалов даје важну квалификацију: „Не може се рећи да се стара култура срушила одједном и потпуно. Не може се рећи ни да је онај `Џингис кан са телеграфом` неки нов елемент.“

Године 1941, иста метафора се користила у совјетској штампи против нацистичке државе: „Херцен је једном са ужасом спекулисао о могућем појављивању ’Џингис-кана са телеграфом‘, о надолазећим варварима опремљеним напредном технологијом. Али нико, па ни најмрачнија машта људи из 19. века, није могла да замисли шта ће се догодити у 20. веку, када су фашистички насилници почели да реализују планове за поробљавање човечанства и искорењивање културе.“

Универзално обележје модерне државе

После Другог светског рата, филозоф Симон Франк модернизовао је ову метафору, додајући атомску бомбу: „Пре сто година, проницљиви руски мислилац Александар Херцен предвидео је инвазију ’Џингис кана са телеграфом‘. Ово парадоксално предвиђање се остварило у размерама које Херцен није могао да предвиди. Нови Џингис кан, рођен у самом срцу Европе… сада прети да збрише човечанство са лица земље атомским бомбама.“

Франк користи метафору у духу Толстоја, као универзалну карактеристику модерне државе, ослобођене свих норми људског морала.

Пет година касније објављен је чланак публицисте Паула Берлина, под насловом „Џингис кан са хидрогенском бомбом“. Аутор у њему прати историјску судбину руског комунизма, све до времена монголске владавине, не заустављајући се ни на тврдњи да је „Џингис кан увео комунизам, који је био још гори од совјетског. Оба система су изграђена на успешном овладавању најновијим технологијама, укључујући, пре свега, технологију истребљења.“

Од касних 1960-их, Херценова метафора је примењивана у совјетској штампи за западне противнике СССР-а: „Џингис кан, наоружан хидрогенском бомбом, више није фантазија, није фикција романописца, већ стварност са којом се мора рачунати, како се једног дана не бисмо нашли у положају човечанства које признаје предности даждевњака.“

У чланку из 1971. о трци у наоружању у свемиру, Херценова упозорења су преусмерена у складу са потребама совјетске пропаганде:

„Херцена је мучила мисао о судбини човечанства и судбини науке, која је пала под власт колонијалне пљачке и војних авантура. Било би то, писао је Херцен, „нешто попут Џингис кана са телеграфима, паробродима, железницом…“

„Данас све то изгледа као дечја игра. Данас ракете лете на Венеру и Марс, а савремени Џингис кани поседују не само телеграфе, већ и телевизијске инсталације, ласере, компјутере и многе друге ствари“, пише у овом чланку.

„Другост“ Русије у односу на Запад

Таква поређења често су прављена и током Хладног рата у западној штампи, ац олакшана су чињеницом да је Џингис кан дуго био синоним за „жуту опасност“.

Следећа трансформација метафоре догодила се у Француској, где се, уместо имена Џингис кана, као симбол варварства појављује афричка земља Конго.

Појава Конга у овој формули тешко да је случајна: 70-их је Конго покушао да изгради социјализам по совјетском моделу. У септембру 1973, формула „Русија је Конго са ракетама“ појавила се у наслову немачког „Цајта“.

Годину дана касније, Бонди, швајцарски новинар, писац и преводилац,ову је формулу повезао са Херценовом метафором. Говорећи за амерички државни медиј „Радио Слободна Европа“ о изгледима за детанта он је рекао:

„Могло би се рећи да са усложњавањем система у Русији убрзавате његово пропадање, јер висококвалификовани Руси неће толерисати тоталитаризам. Уопште нисам у то убеђен. Једноставна и отрежњујућа чињеница је да су наши односи са Русијом другачији од оних са било којом другом земљом, а то је због историјске, културне и политичке `другости` Совјетског Савеза“, подвукао је Бонди.

Пјер Кураде, бивши уредник француског комунистичког листа „Хуманите“, описао је Совјетски Савез као „Конго са ракетама“, понављајући страхове Александра Херцена.

Од 90-их година користи се и образац „Горња Волта са пројектилима“. Замена Конга са Горњом Волтом, малом и сиромашном афричком земљом, готово невидљивом на мапама света, наглашава парадоксалну природу метафоре.

Прво познато спомињање „Горње Волте са пројектилима“ датира из јесени 1983. Важно је напоменути да је једна од централних тема у штампи тада био сукоб због јужнокорејског цивилног авиона кога је, код острва Сахалин, оборила совјетска ракета.

Гомила прљавих људи који се претварају да су велесила

Очигледно, западни новинари ни данас нису слободни од предрасуда карактеристичних за нови хладни рат, односно од „антируског расизма“, који тежи да прикаже Совјетски Савез и Русију као слабе, заостале и варварске земље.

Многи западни новинари су користили овакве изразе да подстичу мржњу и агресију против Русије. Они који обарају корејске авионе су изван цивилизације. Они који случајно бомбардују менталне установе у Гренади су једноставно лоше обавештени.

Руси су приказани у расистичком маниру, као гомила прљавих људи, који се претварају да су велика сила: „Горња Волта са пројектилима“, како се шале дипломате у Русији. Каснији докази потврђују да је сам израз настао у Москви, и то међу страним дипломатама, а вероватно и међу новинарима.

Мало раније, у пролеће 1983, амерички председник Роналд Реган описао је СССР као „империју зла“. Ова дефиниција је стилски у супротности са дефиницијом „Горња Волта са пројектилима“. Ако је слика „империје зла“ демонизовала СССР, слика „Горње Волте са пројектилима“ довела је у питање појам СССР-а као суперсиле.

Метафора је била широко распрострањена за време перестројке. Ирски новинар Патрик Кокбурн се присећа: „‘Горња Волта са пројектилима’, рекао ми је један новинар првих дана мог боравка у Москви. Недељу дана касније, на вечери, један дипломата је поновио ову примедбу. Током наредне три године, слушао сам ту исту, досадну шалу, која се понављала безброј пута, праћена подсмехом и отвореним презиром.“