Један од учесника експертизе, доцент Историјско-архивског института Руског државног универзитета за хуманистичке науке Евгеније Пчелов објаснио је да је главни задатак учесника масакра над Романовима био да „униште тела и затуре трагове, како их нико не би открио.

По његовим речима, верзија о уништавању тела сумпорном киселином, односно о њиховом потпуном спаљивању, настала је у истрагама још 1919. године, јер нису пронашли остатке Романових. Белогвардејски истражитељи нису имали довољно доказа о људима који су сакрили тела. Њихово истраживање је прекинуто у тренутку када су се бољшевици приближили Јекатеринбургу.

„С обзиром на то да тела нису нађена, појавила се идеја да су спаљена код Гањине јаме. Али испоставило се да то није истина. Тамо је спаљена царска одећа, али тела нису“, закључио је експерт.

Виши истражитељ за случајеве од државног значаја у Истражном комитету Русије Марина Молодцова раније је изјавила да је истражни поступак о убиству породице последњег руског императора Николаја II оповргао верзију о томе да су тела уништена сумпорном киселином и спаљивањем. По речима Молодцове, утврђено је да је наношење концентроване сумпорне киселине, напротив, успорило процес накнадног сагоревања.

Смрт Романових и истрага

Чланови царске породице и њихов доктор Евгеније Боткин и троје слуга су стрељани у ноћи 17. јула 1918. године у кући инжењера Ипатјева у Јекатеринбургу. Истражитељ Николај Соколов, који је започео истрагу1919. године, дошао је до закључка да је свих 11 тела уништено спаљивањем и дејством сумпорне киселине код Гањине јаме у Јекатеринбургу.

Друга основна верзија, која се заснива на „белешкама Јуровског“, је сведочанство организатора убиства Романових – Јакова Јуровског. У њима се налазе сведочења о пуцњави и сахрањивању остатака. Према тој верзији, у ноћи 18. на 19. јул 1918. године, тела чланова царске породице и људи из њиховог окружења, су сахрањена на територији Старог Коптјаковског пута, у близини железничке станице број 184.

Истражитељи су први пут открили ове гробнице 1997. године, али тада нико није хтео јавно да говори о томе. Тек су у јулу 1991. године званично открили гробнице, у којима се налазило деветоро људи, а 1993. године је Генерално тужилаштво Русије покренуло случај о смрти породице Романових.

Према истрази, пронађени су остаци чланова царске породице: Николаја II, његове супруге Александре Фјодоровне, њихове три ћерке: Олге, Татјане, Анастасије, доктора Евгенија Боткина и слуга – Ане Демидове, Алојзије Трупу и Ивана Харитонова. Делови костију, царевића Алексеја и четврте ћерке Велике кнегиње Марије су пронађени приликом археолошких ископавања 2007. године.

Истраживањем, које је спроведено деведесетих година прошлог века, потврђена је аутентичност „Јекатеринбуршких остатака“ и 1998. године су остатке сахранили у гробници Романових у Петропавловском храму у Санкт Петербургу.

Руска црква тада није добила одговоре на одређена питања (осим тога, њихова молба за додатним експертизама није услишена), самим тим црква није признала резултате истраживања.

Руска православна црква је Николаја II и чланове његове породице прогласила свецима и мученицима 2000. године.

У јесен 2015. године је обновљено истраживање случаја о смрти чланова породице Романов. Формирана је нова група истражитеља на чијем челу је био председник Истраживачког комитета Александар Бастрикин. Организоване су нове експертизе: историјско-архивна, антрополошка, судско-медицинска и генетска. Истраживања се воде и ван граница Русије. Московска патријаршија основала је специјалну црквену комисију која ће изучавати резултате нових истраживања.

Званичан став Руске православне цркве о смрти царске породице ће дати Архијерејски Сабор. О томе су раније саопштили у Московској Патријаршији.