Исправљена истoријска грешка: И Запад ће морати да призна Крим
фото: © Sputnik / Артем Житенев
За Русију питање статуса Крима је заувек затворено. Упркос оштрим западним санкцијама и украјинским блокадама, за осам година у саставу Русије урађено је далеко више него за 23 године колико је полуострво било део независне Украјине: створена је нова инфраструктура, економија је значајно ојачала, а број туриста се повећао.ж
„Осим небодера, све друго се драстично променило. Инфраструктура је значајно побољшана, а много је урађено и на социјалном плану. Направљени су путеви и уређена су дворишта испред зграда. Урађени су велики пројекти као што су аутопут „Таврида“, аеродром у Симферопољу, затим створена је инфраструктура која је неопходна за довод и одвод воде. Узимајући у обзир чињеницу да сада имамо дњепарску воду, мислим да ће се наша пољопривреда развијати у бољим условима. Решена су бројна стамбено-комунална питања… Не може се све ни избројати. У сваком случају, док је Крим био у саставу Украјине ни пет одсто тога није урађено“, каже за Спутњик Сергеј Бороткин, депутат Државног савета Кримa.
Процват кримског полуострва
Према подацима Владе Крима, обим индустријске производње је 2021. године порастао 2,37 пута у односу на 2013. годину. То је обезбеђено развојем прехрамбене и хемијске индустрије, енергетике, инжењеринга и производње грађевинског материјала. Кримска предузећа из наменске индустрије су повећале производњу скоро 19 пута и склопила уговоре у вредности од 125,6 милијарди рубаља тј. више од милијарду евра.
Значајан напредак је постигнут и у пољопривреди, где је бруто жетва житарица и махунарки прошле године износила више од 1,4 милиона тона, што је 1,8 пута више него 2013. Бруто берба воћа повећана је за скоро 45 одсто, на 164,3 хиљаде тона, а грожђа за трећину – на 123,5 хиљада тона.
Ниво гасификације републике на крају 2021. године доведен је на 78 одсто – само прошле године гасификовано је 17 насеља.
Крим је поново постао главно лечилиште и летовалиште. Прошле године је имао 9,5 милиона туриста, а за ових осам година полуострво је посетило 49,3 милиона туриста.
Иако нове тешке санкције које Запад намеће Русији због специјалне операције у Украјини стварају много проблема, истовремено отварају и нове могућности. Очекује се да ће велике руске компаније које су се раније плашиле да раде на Криму због санкција које су још 2014. године уведене том полуострву сада проширити своје послове и на тај део земље.
„Мислим да нам санкције дају нове могућности за реализацију разних пројеката, а такође и могућности у развоју производње и модернизације. Осим тога, санкције нам дају подстицај и да додатно развијамо пољопривреду…“, каже Бородкин.
Исправљена историјска грешка
На полуострву су убеђени да је признање Крима као дела Руске Федерације од стране Украјине неизбежно, ма колико се томе противиле актуелне кијевске власти.
Након што је украјински председнике Володимир Зеленски, услед руске специјалне војне операције у Украјини, послао сигнал да је спреман да разговара о признању Крима у саставу Русије, на том полуострву верују да ће се то и догодити у блиској будућности, након демилитаризације и денацификације Украјине.
Кримски политичари сматрају да би и европске земље требало да прекину са политичким играма и признају руски статус Крима, мада истичу и да много за то и не маре, јер им је много важнији развој полуострва и то што житељи Крима себе сматрају грађанима Русије и што Русија сматра Крим својим неотуђивим делом. Како истичу, Крим је увек био и увек ће бити руски.
„У сваком случају, морамо ићи напред, тражити контакте, партнере са којима бисмо могли да сарађујемо, као и могућности развоја“, каже Бородкин.
Осма годишњица „кримског пролећа“ биће обележена разним фестивалима и манифестацијама широм земље. За руски народ је то велики догађај, јер сматрају да је повратком Крима у састав Русије исправљена историјска грешка.
Историјске чињенице, које говоре о томе да је Крим био у саставу Русије од 18. века до 1954. године када га је тадашњи совјетски лидер, Украјинац Никита Хрушчов поклонио Украјини, тадашњој совјетској републици.
Крим је за Русију и од стратешког значаја. Севастопољ, град који је основала царица Катарина Велика, 14. јуна 1783. године, после присаједињења Крима Русији као главну базу руске Црноморске флоте, и данас је седиште руске флоте, и представља најважнију стратешку тачку у црноморском региону и руски излаз на топла мора.
Крим се вратио у састав Русије након државног пуча у Кијеву и мартовског референдума 2014. године, на коме је скоро 97 одсто Кримљана и скоро 96 одсто становника Севастопоља гласало за присаједињење Русији.
За то време полуострво је економски процветало, створена је нова инфраструктура региона – мост преко Керчког мореуза који је повезао Крим са копненим делом Русије, затим магистрални гасовод „Крим – Кубањ“, електране – „Таврическа“ и „Балаклавска“, саграђена је републичка клиничка болница „Семашко“ у Симферопољу, републички медицински центар у Јалти и на десетине других здравствених установа.
Појавили су се нови путеви, школе, обданишта… И све то упркос западним санкцијама и блокадама које је увела Украјина. Захваљујући руској специјалној војној операцији у Украјини на полуострво је враћена и вода.
Раније је Украјина обезбеђивала 85 одсто воде за Крим преко Севернокримског канала, али након присаједињења Крима Русији, подизањем бране, Украјинци су блокирали снабдевање водом. Сада је руска војска у Херсонској области уништила ту брану која је спречавала доток воде на Крим.
Украјина и западне земље и даље сматрају Крим привремено окупираном територијом, док је председник Русије Владимир Путин више пута поновио да је питање Крима „коначно затворено“.
rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић
