ИСПОВЕСТ ЈЕДНОГ ПАРИЖАНИНА Треба да пркосимо терористима као што су Срби пркосили НАТО бомбама!
Фото: Блиц
Био сам на стадиону “Француска” на пријатељском мечу између Француске и Немачке и само неколико минута после почетка утакмице сви на стадиону чули смо две експлозије. Као фудбалски навијач, често сам по стадионима и наслушао сам се експлозија од петарди и топовских удара, тако да нисам много бринуо, јер сам помислио да је то у питању. Ни гледаоци, ни играчи ни судије се, такође нису уплашили, јер су вероватно имали сличан утисак.
Међутим, петнаестак минута пре краја утакмице почеле су да ми стижу бројне СМС поруке од родбине и пријатеља, и то не само из Француске већ из целог света. Сви су ме питали где се налазим и – знајући да сам страствени навијач али и да често идем на концерте у Батаклан концертну халу – саветовали су ме да ни случајно не идем у десети и једанаести арондисман јер се тамо пуца. Објаснили су ми шта се, заправо дешавало, и онда сам ја почео да шаљем поруке породици и пријатељима.
„И данас смо у шоку, али туга је ујединила Французе“
Када сам се пробудуио у суботу ујутро и сазнао, шта се заправо догодило и колико је људи убијено и рањено тек онда сам доживео шок. Париз и Француска су у шоку и данас, као што смо били запрепашћени нападима у Њујорку, Балију, Лондону, Мадриду и свугде где су терористи убијали недужне. Туга је ујединила Французе, па чак и политичке странке које су обуставиле кампању за регионалне изборе планиране за децембар.
Али, будимо реални: Француска је у ратном стању и ово је рат против непријатеља који се крије међу нама и спреман је да кукавички убија, а ми се надамао да ће одговорни за ове ужасне злочине бити пронађени и праведно кажњени.
Фото: Блиц
Иако сам атеиста, знам да религије нису проблем. Проблем је што неки глупи и луди људи мисле како овим служе својој религији и то је порука коју желим да упутим мојим муслиманским сународницима.
Друга порука коју упућујем мојим земљацима али и свим другим људима широм света који се са нама солидаришу је: живот иде даље. Вечерас ћу отићи у кафану да прославимо рођендан пријатеља.
„Покажимо терористима да их се не плашимо“
Морамо да покажемо терористима да их се не бојимо, да се нећемо затварати по кућама, да ћемо наставити да излазимо и да се дружимо са пријатељима свих боја, религија и политичких ставова.
Дана 24. марта 1999. године када је почело ужасно бомбардовање Србије у коме је учествовала и Француска, први пут сам се стидео што сам Француз.
Истовремено сам се дивио Србима који су на улицама Београда, Новог сада или Ниша правили рок концерте и тако пркосили злу. Ова слика Срба који су се на тај начин, изласком и слушањем добре музике, супротстављали неправедном рату и бомбама још увек је жива у мом сећању. Зато бих хтео да поручим Французима да у овом тешком тренутку те људе узму за пример како се треба понашати.
