ИСКЕНДЕРОВ: Чак и Ирак окреће леђа САД
Фото: РТРС
Нико није могао ни да претпостави да ће Багдад, иза којег стоје САД, дати подршку Русији у Сирији и чак предложити да Руси интервенишу у Ираку, истиче Петар Искендеров, доктор историјских наука и старији научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.
Он напомиње да Вашингтон вјерује да је Башар ал Асад опаснији за САД од „Исламске државе“.
Искендеров наглашава да је у америчким плановима за радикално прекрајање граница „Великог Блиског истока“ важна улога додијељена управо терористима „Исламске државе“, а да је до промјена режима у Сирији и одласка Асада требало да дође још прије три до четири године.
„Војна подршка сиријским властима може не само да промијени ток догађаја у самој Сирији него и да значајно ојача престиж и утицај Русије на цијелом Блиском истоку, који је Америка навикла да сматра својим резерватом или полигоном“, оцјењује Искендеров на сајту Фонда за стратешку културу.
Према његовим наводима, Русија шири своје учешће у борби против међународног тероризма, који директно угрожава руске интересе и који све више утиче на дестабилизацију Европе, с обзиром на то да су хиљаде избјеглица, које су „преплавиле“ Европу, директна посљедица попуштања терористима у Сирији.
Русија пружа реалну војно-политичку подршку легалним државним институцијама у земљама Блиског истока, што је у супротности са напорима Америке на ширењу вируса свемогућих „обојених револуција“.
Такође, Москва прави важан корак на путу формирања нове архитектуре међународне безбједности, која не само да је ван директног утицаја САД него је и алтернатива правцу који намеће Вашингтон и његови савезници.
Нова архитектура је базирана на стварању широке коалиције, која се залаже за мултиполарни свијет и нови тип међународних односа и која претпоставља сарадњу, компромисе и одсуство „дуплих стандарда“, између осталог и у борби против међународног тероризма.
Искендеров сматра да се руско дјеловање може проширити и на Ирак, још једну земљу коју је Вашингтон изабрао као свој полигон, с обзиром на то да је ирачки премијер Хајдер ал Абади поручио да не би имао ништа против руских удара по положајима терориста у овој земљи.
Брзо ширење војно-политичких контаката Москве и Багдада може да буде, у најмању руку, драматичан изазов за САД.
У тексту се подсјећа на оцјену њемачког радија „Дојче Веле“ да наредни предсједник САД, ма ко био, неће моћи да игнорише руско руководство и да ће морати са њим да сарађује због руског војног присуства на Блиском истоку.
Путин, како се наводи у тексту, без посебних трошкова заузима позиције у региону, које је журно напустила Обамина администрација, али да је мало ко могао да помисли да ће Русија као савезнике имати ирачку владу и армију, коју, иначе, подржава Вашингтон.
„Све то објашњава нервозу Вашингтона у реакцијама на руску војну операцију, која управо и има за циљ да обезбиједи регионалну стабилност и безбједност, о којима тако воли да говори амерички предсједник Барак Обама“, закључује Искендеров.
