У УКРАЈИНИ је, истовремено са све већим неуспесима на фронту, почео процес распада оружаних снага, који прети да се развије и у колапс државних структура.
Ескалирао је и до губљења међусобног разумевања између штабних генерала Оружаних снага Украјине са вишим и млађим официрима који непосредно руководе јединицама у борби. Управо су, примера ради, официри и војници 80. посебне ваздушно-јуришне бригаде у писаној форми затражили од Владимира Зеленског и Александра Сирског да не смењују пуковника Емила Ушкулова са дужности команданта бригаде.
То је већ четврти такав случај за последњих месец дана.
Може се претпоставити да неки сукоби ове врсте нису доспели у јавност. Али, чак и само четири случаја месечно – то је веома много.
Стандардни узрок сукоба је што виша команда захтева од неке јединице да не напушта положај или чак да напредује, а њен командант то одбија, наводећи да има велике губитке, да нема појачања, а има озбиљан губитак оружја и муниције. Такав се смењује са положаја
Тада особље бригаде, на челу са официрима, ступа у протест.
Зеленски може да сломи опозицију у парламенту и олигархе док немају своју базу моћи. Изгледа да управо опозиција и олигарси сада покушавају да себи обезбеде такву подршку распирујући незадовољство војске командним врхом земље. А веза незадовољних војних чинова и опозиционих политичара је готова побуна.
Пошто се покушај организовања побуне изводи отворено, уз учешће актуелних политичара, може се говорити о делимичном губитку контроле Зеленског над војском и апаратом.
Ако опозиција Зеленском успе да наведе војску да одбије да извршава наређења и да престане да се потчињава својим генералима, урушиће фронт (неће имати ко да координира деловање разних формација и да им обезбеди потрошни материјал) и отвориће пут Оружаним снагама Русије дубоко у Украјину.
У свим правцима.
Није важно да ли ће Зеленски сузбити побуну или ће побуна подрити власт Зеленског. Важно је да се ионако изузетно ослабљене Оружане снаге Украјине и разбијене украјинске државне структуре суоче са алтернативним центром моћи.
То ће убити Украјину много брже и ефикасније него што је фебруарска побуна чланова Думе и демократских генерала 1917. године убила Руску империју, које је победило у Првом светском рату.
Власт је веома крхка ствар. Само изгледа као неосвојива тврђава.
У ствари, појава било каквог, чак и слабог, алтернативног центра критички слаби сваку, чак и јаку власт.
Алтернатива власти одузима апсолутни легитимитет и апсолутни монопол на насиље, чинећи могућим насиље усмерено против власти. Друштво се, након што је добило прилику да направи алтернативни избор, раздваја, што додатно погоршава ситуацију.
Побуну је лако започети, али тешко завршити. Када се једном отвори Пандорина кутија и покаже да се власт може променити силом, врло је тешко затворити је. Чак и кад се то жели.
Стога свака јака влада покушава да угуши сваку побуну у корену. У Украјини је власт слаба, а порази на фронту је чине још слабијом.