ИПАК ИЗВИЊЕЊЕ: Ердоган у посљедњи час исправио велику грешку
Фото: Спутњик/vostok.rs
Турска је скупо платила обарање руског бомбардера великим губицима у пољопривреди и туризму, „рупом“ у буџету и повећаним терористичким акцијама у земљи, наводе политички аналитичари.
Сем тога, Турска је остала без неких капиталних пројеката са Руском Федерацијом, односи са ЕУ су константно у проблемима, од уласка у Унију и даље нема ништа, а након „Брексита“ та тема је практично завршена.
Предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган, свјестан свега, извинио се предсједнику Русије Владимиру Путину за обарање бомбардера изнад Сирије, а тај закасњели потез подстакнут је све већом привредном, политичком и безбједносном кризом у земљи.
Турски политиколог Хакан Аксај сматра да ће обнављање односа са Русијом омогућити појачање безбједности у регији и ријешити низ проблема са којима се Турска данас суочава.
За протеклих пола године Турска је била изложена читавој серији терористичких напада припадника Радничке странке Курдистана, као и мноштву оптужби за кршење људских и права сексуалних мањина у земљи.
Ердоган је одлучио да изглади ситуацију бар на једном „фронту“ и извинио се Москви у нади да ће се ускоро моћи обновити заједнички пројекти, објашњава турски стручњак.
Након инцидента са „Су-24“, Турска је у спољној политици покушавала пронаћи савезнике користећи неслагања између ЕУ и Русије, наводи Алексеј Арбатов, руководилац Центра за међународну безбједност Института за свјетску економију и међународне односе Руске академије наука.
Економска и политичка ситуација присилила је Анкару да промијени свој став. Наиме, финансијска криза и прекид односа са Москвом крајње негативно су се одразили на буџет Турске.
Ту су и проблеми са избјеглицама, потреба за спречавањем одласка миграната у Европу, проблем европских компензација Анкари /за избјеглице/, излазак Велике Британије из ЕУ, као и одсуство жеље да Анкара буде примљена у ЕУ.
Арбатов наводи да Анкара жели обнављање туризма, укидање ембарга на продају турских пољопривредних производа Русији, наставак изградње нуклеарне електране на југу Турске /посао вриједан 20 милијарди долара/, те наставак пројекта „Турски ток“.
„Русија ће направити одређену задршку, то јест неће се одмах бацити у загрљај Турској. У етапама, корак по корак, почеће ублажавање конфронтације са Турском“, предвиђа Арбатов.
Аналитичари процјењују да писмо турског лидера и извињење Владимиру Путину представља политичку побједу Москве и закључују да је непријатељство Русије и Турске наносило штету Блиском истоку у процесу санирања регије.
Важна улога у нормализацији односа Анкаре и Москве припада Израелу, сматра Хасан Октај, руководилац турског Центра за стратешка истраживања Кавказа.
„Посјета израелског премијера Бењамина Нетањахуа Москви може се окарактерисати као полазна тачка у нормализацији односа двије земље.
Сада Анкара треба да покрене преговоре с руском страном о компензацији за породице убијених руских војника“, наводи турски аналитичар.
