Некадашњи премијер Велике Британије и лидер лабуриста Тони Блер био је веома близак са убијеним лидером Либије Муамером ел Гадафијем, са којим је имао уносну сарадњу. Сада се Блер налази пред истрагом владе своје земље усљед индиција да је покушао да упозори и спасе Гадафија прије него што је НАТО бомбардовао Либију и практично потписао смртну пресуду пуковнику.
У биографији Дејвида Камерона, чији је аутор сер Ентони Селдон, наводи се да је Тони Блер 2011. године контактирао „кључног Гадафијевог сарадника“ и упозорио га да је у току војна кампања да се дотадашњи лидер Либије свргне с власти, уз подршку САД и њених савезника.
У књизи се наводи да је Тони Блер чак назвао сједиште британске владе у Даунинг стриту 10 и рекао како „Гадафи жели договор са Британцима“. Премијер Дејвид Камерон, ипак, није прихватио ту понуду.
У Великој Британији је тренутно у току истрага о учешћу војске те земље у акцијама у Либији.
Надхим Захави, посланик конзервативаца у парламенту Велике Британије изјавио је да би „у јеку ових открића, Блер морао да иступи и открије јавности везе које је Британија имала са Либијом“.
Иако је у питању биографија Дејвида Камерона, Тони Блер је добио велики простор у њој, у којем је углавном спомињан у негативном контексту.
Селдон наводи да „Блер није имао петље да интервенише у Сирији, јер да јесте, ИСИС не би био овако моћан“. Ова теорија је, пак, крајње дискутабилна, нарочито имајући у виду да је све главне лидере Исламске државе током 2000-их финансирала САД, која своје акције реијтко када спроводи без помоћи Британаца. Циљ је био рушење сиријског режима, који никако не одговара њиховим спољнополитичким аспирацијама.
Године 2003. Тони Блер је у УН предложио резолуцију за укидање америчких санкција Либији. Британски медији писали су да је некадашњи премијер радио као савјетник Либијске инвестиционе управе, фонда који су основали Гадафијеви 2006. године и чија се вриједност процјењује на 70 милијарди долара. Баш у то вријеме, пуковников најконтроверзнији син Сеиф је изјавио да је Блер постао добар пријатељ породице Гадафи.
Људи блиски Гадафију, као и његов син Саиф ел-Ислам Гадафи, помињали су да им најмање двије државе, односно компаније из тих држава – Француске и Италије, дугују 200 милијарди америчких долара.
Љути због неплаћања дугова, Либијци су планирали да не обнове уговоре с компанијама који истичу 2012. године. Према неким гласинама, убијени либијски вођа тајно је изнио из Либије и у иностранству инвестирао више од 200 милијарди долара.
Данас, четири године након бруталног убиства пуковника Гадафија на улицама, Либија је у потпуном хаосу.
У земљи чије је кланове, илегалне милиције и племена Гадафи контролисао више од четири деценије, послије „увођења демократије“ баш ништа не функционише, а сви су на (нечијој) мети: на кратко и са јасном поруком отет је па убрзо ослобођен премијер Али Зејдан, амерички командоси су „опуштено“ упали у земљу и отели исламисту Абуа Анаса ел Либија, а амерички амбасадор је убијен.
Од „почетка револуције“ само у Бенгазију извршено је више од 70 политичких убистава… несташице воде и струје све су чешће, производња нафте вишеструко је умањена…У преводу, Либија је огрезла у неимаштини, крвавим сукобима и анархији, док је са Гадафијем ситуација била знатно другачија.
Тагови: Бомбардовање, Муамер ел Гадафи, НАТО, Тони Блер