Прећутно се подразумева да вакцинисани грађани заслужују сваку похвалу, а да су они који оклевају да се вакцинишу сумњиви и да им треба ограничити нека права.

Недавно је председница Европске комисија Урсула фон дер Лајен изјавила да је апсолутно неопходан „пасош вакцинисаних људи“. „Касније ћемо одлучити која права ћемо дати власницима ових пасоша. О свему томе ће се разговарати“, рекла је она. Британија такође планира да уведе своје „ковид пасоше“.

Ако погледате друштвене мреже, можете видети колико су Европљани престрављени овом идејом. Плаше се да им без такве потврде неће бити дозвољено да раде, путују или присуствују јавним догађајима.

Наставак теме била је популарна гласина о затварању европских граница за оне који се нису вакцинисали конкретно вакцином „Фајзер/Бионтех“. Чист парадокс: Руси и Кинези који су вакцинисани изузетно безбедним вакцинама, произведеним у државним институцијама, ризикују да им се забрани улазак у ЕУ.

У међувремену, Европљани који су остали без туриста и даље ће беспомоћно размишљати о уништењу своје економије, плачући и убризгавајући „Фајзер“. Ако покушају да избегну вакцинацију (а о томе сања 30 до 60 одсто становништва европских земаља), биће лишени најједноставнијих људских права попут одласка на концерт или лета авионом.

Успон „Биг фарме“

Испоставља се да власници приватне америчке фармацеутске компаније диктирају европским владама шта да раде са својим грађанима. Коме да дају имунолошке пасоше, а коме не. Шта радити са онима који се нису вакцинисали, ко сме да уђе на територију ЕУ, а ко не, да ли ће грађанину ЕУ, на пример који је родом из Авињона, бити дозвољено да оде у продавницу ако нема документ о вакцинацији или ће му рећи да седи код куће и не шири заразу.

Како је ово уопште постало могуће? Зашто је неколико богаташа који поседују велике фармацеутске компаније покушало да преузме функције светске владе и где гледају представници народа, сви ти председници, премијери и чак, застрашујуће је рећи, краљеви?

Историја успона „Биг фарме“ почела је у прошлом веку. Није узалуд седиште СЗО било смештено у Женеви. Оно је било у врло погодном суседству са седиштима највећих фармацеутских компанија. Оне су и постале спонзори ове непрофитне организације.

У периоду 1988-1998 године, Хидео Наказима је био генерални директор СЗО. Каријеру је започео у јапанској пословници швајцарског фармацеутског гиганта „Ла рош“. Као шеф СЗО, Наказима је покренуо светски програм имунизације против дечије парализе. У добре сврхе прикупљене су донације у износу од скоро десет милијарди долара. Изненађујућа случајност је да је један од најактивнијих учесника и корисника програма била компанија „Ла рош“.

Случај са вакцинама против свињског грипа

СЗО је 2009. године активно промовисала тему свињског грипа. Најављивали су милионе жртава и десетине милиона оболелих. Престрашене владе су почеле да склапају уговоре о испоруци вакцина. Купили су милионе доза. Британска компанија „ГлаксоСмитКлајн“ је тада прикупила 3,5 милијарди долара додатног профита. Француска „Санофи“ милијарду, швајцарски „Новартис“ 600 милиона. Све оне су биле највећи спонзори СЗО.

Међутим, вакцина није била потребна. Од свињског грипа је умрло само око хиљаду људи широм света. Остали су излечени. Владе нису могле да врате пошиљке вакцина и да врате новац. „Ризик преузима купац“, како су некада говорили у старом Риму.

Америчко издање „Политико“ је 2017. године објавило чланак „Упознајте најутицајнијег лекара на свету — Била Гејтса“. У чланку је наведено мишљење извора из СЗО: „Ниједан кандидат за место извршног директора не може рачунати на успех уколико не добије одобрење од Гејтса.“ У то време милијардер је био главни приватни спонзор ове организације. Два месеца након објављивања чланка, Тедрос Аданом Гебреисус је постао генерални директор СЗО. Са Гејтсом се спријатељио још 2007. године, тада је милијардер промовисао своје вакцине у Етиопији, а министар здравља Гебреисус му је помагао.

Постепено су најбогатији фармацеути развили добре односе са најутицајнијим политичарима нашег доба. Буквално су створили неке од њих. У Француској воле да причају причу о томе како су у пролеће 2008. године сиви кардинал француске политике Жак Атали и будући шеф највеће француске фармацеутске компаније „Санофи“ Серж Вајнберг довели Дејвиду Ренеу де Ротшилду из познате француске породице, скромног младића у црном оделу са плавом краватом, која је одговарала његовој боји очију.

Младић се звао Емануел Макрон. Он се допао легендарном банкару и запослио се као стручњак за интеграције и преузимања у банци „Rothschild & Cie Banque“. Његова најуспешнија трансакција у банци Ротшилда је опет некако била повезана са компанијом „Биг фарма“. Он је уговорио да компанија „Нестле“ купи филијалу која се бави производњом хране за децу америчке корпорације „Фајзер“ — оне која данас намеће своју вакцину целој Европи. Износ трансакције није откривен, али зли језици кажу да су проценти омогућили будућем председнику Француске да стекне почетни (нимало наиван) капитал.

Истраге због мита

Ова прича звучи веома „елегантно“. У простијим земљама фармацеутске компаније послују много вулгарније. На пример, деведесетих година „Фајзер“ је масовно подмићивао нигеријске званичнике да би на територији те земље могао да спроводи илегална испитивања својих нових лекова. У материјалима кривичног поступка против компаније постоје подаци да је готовину за мито у коферу носио специјални достављач који је авионом компаније КЛМ летео за Лагос.

„Фајзер“ је платио значајну одштету родитељима повређене и умрле деце у Нигерији, фактички признајући кривицу. Међутим, дугорочна сарадња са властима афричке државе је настављена. Данас је „Фајзер“ успео да прода десет милиона доза вакцине против вируса корона Нигерији, иако земља нема довољно замрзивача да би их чували на минус 70 степени.

Ни традиционално подмићивање није нестало. У новембру је америчка Комисија за хартије од вредности покренула истрагу о подмићивањима званичника и лекара које је „Фајзер“ редовно спроводио у Кини. Године 2012. компаније је већ била део такве истраге и била је приморана да плати више од 60 милиона долара да би је затворила.

Узимајући читаве владе и поједине морално нестабилне политичаре на издржавање, „Биг фарма“ покушава да влада земљама и континентима. Рецепт за ову напаст је једноставан — независна национална влада која није склона миту. Кина и Русија су тај рецепт успеле да примене.

Аутор: Викторија Никифорова