ИМА БУДУЋНОСТИ У РУСИЈИ: Све мање Руса жели на запад

Западне санкције и пропагандни рат који се води против Кремља директно је утицао не само на кризу у односима Запада и Истока, него је подигао патриотизам код великог броја грађана највеће словенске земље. Зато се драстично смањио број оних који би хтели да живе на Западу. Према најновијем истраживању, чак 83 одсто грађана Русије не жели да стално живи у иностранству, а само 12 одсто би хтело да промени државу у којој би радило и живело.

Директор Левада центра, Лев Гутков, каже да има више разлога за ово. У патриотској еуфорији, после припајања Крима РФ, по мишљењу Гуткова је 20 до 25 процената становништва променило на боље свој став према властима. Без обзира на економске проблеме, код њих је порастао осећај патриотизма. Многи међу њима верују да криза неће дуго потрајати.

Поређења ради, одмах после кризе 2009, кренуо је талас одлазака. Тада је хтело да емигрира око 22 одсто грађана Русије.

Главно образложење за одлазак у емиграцију и даље је „да се боље живи“. Највише је оних који желе да живе у Енглеској, затим у Немачкој, Италији, Француској, Шпанији, па и у Финској.

Демограф Анатолиј Вишњевски каже да није једнако причати о жељи да се оде у емиграцију и стварно отићи. Многи који причају о емиграцији немају праву слику како се у иностранству живи, поготову када си усељеник.

Без обзира на оптимистичке резултате истраживања, потпредседница руске владе Олга Голодец упозорила је да из земље одлази најобразованији део становништва а долазе мигранти са ниским квалификацијама.

– Из Русије одлазе компјутераши, техничка интелигенција, али и они из сфере културе. Данас није проблем само одлив капитала, него и људи. За Русију је задатак број један да сачува радно способне. Можемо говорити о повратку на онај тренд који смо имали деведесетих година када смо имали „одлив мозгова“ – каже Олга Голодец.

И председник Руске академије наука Владимир Фортов упозорава да се одлазак научника из Русије повећао у последњих годину и по. Истина, Русија је велика земља са много факултета и институција па и даље има много младих талентованих научника.

– Због пада рубље још више се повећала разлика у платама између домаћих и страних научника – каже академик Фортов, објашњавајући да су бољи материјални услови на западу главни разлог одласка из Русије.

Руски премијер Дмитриј Медведев је обећао да ће повећати материјално стимулисање онима који имају звање академика или дописних чланова академије.

– То ће се реализовати без обзира на проблеме које имамо са буџетом – категоричан је Медведев.

Нобеловац и потпредседник Руске академије наука Жорес Алфјоров умирујуће каже да је одлив мозгова карактеристичан и за друге земље Европе и Азије, одакле научници одлазе у једну земљу – Америку.

– Тај процес је био, траје и сада и биће га још дуго – прогнозира Алфјоров. Међутим, он каже да главни проблем руске науке није слабо финансирање, него то што домаћој економији и друштву нису потребни научни резултати.

– Постоје правци науке у којима смо ми традиционално јаки. То је теоретска физика, математика, неке области енергетике, машиноградње, механике – објашњава академик Фортов.

У новијој руској историји највећи одлазак је био 1991, кад је из земље отишло 675.000 људи. Емигранти су највише ишли у Израел, Немачку и САД. Велики део њих су били високообразовани људи. Главни разлог одласка су била ниска примања у домовини.

Виктор Калинушкин, председник синдиката запослених у РАН, изјавио је 2002. да је у претходних десет година Русију напустило 580.000 научника.

Председник Владимир Путин је недавно казао да не треба забрањивати одлазак младих стручњака, него им стварати боље услове за живот и рад у Русији. Он је искрено казао да не може да обећа да ће за неколико година све бити „мед и млеко“, али се нада да ће се стање поправљати.

Демографи подсећају да су у Русији била три таласа емиграције. Први је био после Октобарске револуције 1917. године, други за време Другог светског рата, а трећи пред и распад СССР-а и за време њега.

Неки су прогнозирали да ће садашња криза покренути четврти талас емиграције, али се засада он не назире. Додуше, одласци у емиграцију сада мало кога шокирају. Недавно истраживање Руског центра за изучавање јавног мњења показало је да 65 одсто грађана сматра да је тема емиграције јако важна, али 30 процената не види никакав проблем у томе што људи одлазе из земље.

ГДЕ СУ РУСИ ПО СВЕТУ

На постсовјетском простору, ван граница Русије живи око двадесет милиона Руса. У Немачкој је 3,7 милиона оних који су отишли из Русије, али у тој земљи је између 3,5 и 6 милиона људи који говоре руски. Ради се о Јеврејима и Немцима који су иселили из Казахстана и бивших совјетских република. У САД живи 438.000 миграната који су дошли из Русије. Поред њих, око три милиона је оних који говоре руски а дошли су са простора некадашње царске Русије и СССР-а. У Израелу живи 8 милиона становника, од чега је милион и по дошло из СССР-а.

Што се тиче бизнис-емиграната, њих је највише у Великој Британији, али колико их је тачно – то нико не зна.

ГАСТАРБАЈТЕРИ

У Русији се легално на раду налази око десет милиона гастарбајтера. У ту бројку нису урачунати грађани Украјине. Још увек није мали број оних који раде на црно и не поштују руске законе.

ДВОЈНО ДРЖАВЉАНСТВО

Око 975.000 грађана Русије има двојно држављанство или привремени боравак у иностранству. То су подаци Федералне миграционе службе Русије, али многи мисле да је број знатно већи. * Интересантно је да је Федерална миграциона служба казнила 12.500 грађана Русије зато што су крили да имају два пасоша.

Тагови: Русија