Илон Маск иде у Аушвиц: Како су три лажи уништиле покајничку турнеју милијардера

Посета Аушвицу после увредљивог твита је огроман морални промашај технолошког милијардера, сматра историчар

Након што се 2022. године (са разлогом) нашао у проблему када је на Иксу поставио антисемитски твит, милијардер Илон Маск је кренуо у “покајничку” турнеју.

Најпре је посетио Израел где је, пише немачки историчар Тарик Сирил Амар, помогао тамошњој влади да “оправда” геноцидни напад на Палестинце. Потом је посетио Аушвиц у покушају да покаже да разуме колико су зло геноцид и антисемитизам.

Читава Маскова турнеја, наводи историчар специјализован за Други светски рат и политику сећања, показује патолошко и морално слепило друштава која данас чине “Запад” или “Глобални север” и њихових елита.

Уместо да искористи посету Аушвицу и у име жртава немачког геноцида над Јеврејима стане на страну жртава израелског геноцида над Палестинцима и свих других жртава геноцида, Маск је рекао да је био “наиван” у вези са распрострањеношћу антисемитизма. Срамота је, наводи историчар, да човек његових година и финансијских могућности буде толико необавештен. Или “наиван”.

Маск се у свом опсесивном крсташком рату против “освешћености” понекад позива на Џорџа Орвела, којег вероватно никада није читао, као и већина либертаријанаца и других десничара који тог компликованог социјалисту погрешно схватају као свог гуруа, пише историчар. Орвел би Маска шутнуо у задњицу и то веома снажно. Зато што је Маск у праву у вези једне ствари: мрзео је лагање. Ипак, пише Амар, ево Маска који подржава три велике лажи:

Прва лаж је да је критиковање Израела исто што и антисемитизам. То је очигледна неистина коју он ипак подржава придруживши се хору оних који блате америчке студенте који се противе израелском апартхејду и геноциду, оптужујући их да подржавају Хамас и “спонзоришу мржњу”.

Друга велика лаж коју Маск сада шири је да је супротност антисемитизму безрезервна подршка Израелу којим управља влада крајње деснице која систематски и масовно злоставља милионе Палестинаца и отворено пркоси основном моралу и међународном праву. У стварности, супротност антисемитизму је, наравно, отпор и одбацивање свих облика убилачких стереотипа. Увек, свуда и против свих, наводи историчар културе сећања.

Трећа велика лаж коју Маск сада подржава је да је сећање на Холокауст власништво циониста који са њим могу да раде шта хоће. А, оно што они желе је увек исто: угушити сваки отпор њиховој агенди.

Тужно је, наводи Амар, што ове лажи не само Маск већ и многи други озбиљно схватају. Један од разлога је неспособност да се види једнака хуманост у другима. За Маска увек постоје они који су важни и они који нису. Место у његовом антисемитском твиту нашла је и злобна, расистичка притужба на мигранте који су представљени као демографски напад на бела друштва.

Један од разлога Маскове “наивности” по питању виралности антисемитизма могао би да буде и тај што технолошки милијардер можда има много јеврејских пријатеља али нема много палестинских. Самим тим, пише Амар, палестинске жртве у Гази и другде му једноставно му нису толико важне да би биле вредне помена у Аушвицу.

Историчар завршава текст коментаром да је “коначна трагедија Илона Маска то што је далеко мање посебан или индивидуалиста него што верује”.

Његов лењи недостатак пажње – и емпатије – према онима који немају моћ да га гњаве и гурају, знак је дубоко “обичне личности” која реагује на сасвим обичне стимулусе. Једног дана ће можда схватити да је “бити веран себи” (како је покушао да се оправда) примитиван, ситан мото достојан само незрелог нарциса. Маск би уместо тога могао да научи да буде веран својој савести и ономе што други људи заслужују – сви други људи, закључује немачки историчар.