ИДЕЈА ПРАВДЕ И БРАТСТВА: Православље је камен-темељац руског свијета

Руска национална мисао се хранила осјећањем одабраности од Бога и руске богоносности

Руска идеја је идеја правде и братства са другим народима. То није идеја гушења и потчињавања других народа, истиче Максим Шевченко за руски портал pravda.ru. Руска идеја у основним својим садржајима формирала се током XVI вијека, при чему се у неким садржајима није формулисала у вербалном, већ у естетском смислу, односно у форми традиционалних односа ка животу, Богу и човјеку. Но, са руском духовном револуцијом XIX вијека почиње формулисање основних принципа руске идеје.

За вријеме цара Петра I руска идеја је престала да буде државна идеологија и почела је да се прогони и истискује из сфере интереса образованих слојева руског друштва. Заборав руске идеје довео је до Револуције 1917. године, која се претворила у отворено богоборство. Но, руска идеја са доласком на чело Русије Владимира Путина се поново обнавља, оцјењује Виктор Аксучиц за портал pravoslavie.ru.

ОДГОНЕТНУТИ ЗАГОНЕТКУ РУСИЈЕ

Николај Берђајев, у чланку „Душа Русије“ пише: „Од давнина је постојало предосјећање да је Русија предодређена за нешто велико, да је Русија посебна земља која не личи ни на једну земљу у свијету. Руска национална мисао се хранила осјећањем одабраности од Бога и руске богоносности. То потиче од старе идеје Москве као трећег Рима, преко словенофилства до Достојевског, Владимира Соловјова и савремених словенофила. Циљ Руске идеје, како тумачи поменути Берђајев је „да словенска раса на челу са Русијом преузима водећу улогу у животу човјечанства“.

Бог и отаџбина – формула је руске идеје. Православље је васпитавало руског човјека да служи вишим вриједностима и тежњи ка земаљским добрима по образу Царства небеског. Карактер руског православља одражава идеал карактера руског народа, а православље јесте и онај поглед који је формулисао руску идеју. Руска идеја је укоријенила код Руса осјећај снажног патриотизма, који није просто љубав према отаџбини, већ и осјећај заједничке судбине и посебности мисије руског народа. Мисија руског народа је, опет, у служењу Месији Христу. То значи сачувати православну вјеру и бити свједоком те вјере пред другим народима.

РУСКА ИДЕЈА – ОПИС ПОСЕБНЕ МИСИЈЕ РУСКОГ НАРОДА

Руска идеје представља свеукупност појмова којима се описује посебна мисија руског народа, односно даје одговор у чему се она састоји. Руска идеја доживјела је посебну ренесансу послије краха Совјетског Савеза и насталог духовног вакуума. На руској идеји се, потом, градила нада о обнови Русије, истиче Арсеније Гулига у студијиФормула руске идеје. Сматра се да се руска идеја формулисала у XVI вијеку кроз православну монархију, односно преко идеје монаха Филотеја. При томе, треба рећи, да се коријен руске идеје налазио у библијском месијанизму.

Питање о јединствености Русије и посебне мисије руског народа први је поставио Пјотр Чадајев, али он није дао никакав одговор. Одговор су Чадајеву понудили словенофили преко критике вестернизације и апологије православља. Но, сам термин руска идеја први је у политички и културни живот Руса увео Достојевски 1861. године, а потом је осмишљен од Сoловјева 1888. године.

“СВЕТА РУСИЈА”

Руска идеја садржи представе о руском народу као народу Богоносцу. Зато се посебно поштују руски светитељи и користи појам „Света Русија“. При томе се наглашава да се сљедбеник руске идеје не постаје рађањем (крвљу), него припадности Руској православној цркви, чиме се наглашава васељенски карактер руске идеје, њена саборност и универзализам.

Руска идеја јесте нешто живо, једноставно и стваралачко. Ова идеја говори како је било и шта ће бити. Руска идеја је идеја срца. Идеја размишљајућег срца. Оно је основни извор руске вјере и руске културе.

Другим ријечима, најважнија снага Русије и руске одрживости је у њеној вјери и самобитности, заснованој на љубави. То је пут рађања и обнове. Најважнија у животу је љубав која гради заједнички живот на земљи. Из љубави се родила вјера и сва култура духа. Ову идеју носила је руска словенска душа предајући се доброти. Руске бајке су прожете добродушношћу (за разлику од других народа који су истицали лукавост, гостопримство итд), док је руска пјесма директно пјевање срца. Први руски кнежеви били су хероји срца и савјести (Владимир, Јарослав, Мономах). Први руски светитељ (Теодосије) је суштина доброте. Руски љетописи су прожети сазнањем срца и добротом. Тај дух живи у руској поезији и литератури, у руским животописима, пренио је размишљање Ивана А. Иљина портал hrono.ru.

ДУХОВНИ КОД РУСКОГ НАРОДА

Сваки народ има свој духовни код, који опредјељује његову судбину и историјску форму. Национална идеја изражава природу народа и његов карактер, формулишући смисао његовог битисања. Као што се различити народи подижу и падају, тако и њихове националне идеје могу бити стваралачке или деструктивне, истините и лажне. “Руска идеја није идеја цвјетајуће културе и свемоћног царства. Руска идеја је есхатолошка идеја Царства божијег”, писао је Николај Берђајев.

БОГОНОСНИ НАРОД
У руском религиозном самосазнању формирало се убјеђење да је руски народ Богоносни народ, који је сачувао праву вјеру и тиме добио обавезу да је пренесе другим народима. Ово је општечовјечанска мисија руског народа. Руска идеја изражава мисију руског народа у хришћанству, његовом путу и задацима и откривеној хришћанској истини – универзалној и општечовјечанској. Искуство добра које сабира народ на његовом историјском путу не искључује, већ допуњује искуства других народа. Руска идеја јесте небески одраз земаљског пута руског народа ка живој Истини.

Стубови руске идеје јесу концепције Свете Русије и Москва – трећи Рим, коју је формулисао псковски старац Филотеј (1465–1542): “Два Рима падоше, трећи стоји, а четвртог неће бити”. Ово је развој старе хришћанске идеје о вјечном граду – чувара истине пред надолазећим злом. Вјечни град је од Грка “прешао” другоме народу, при чему је Трећи – руски Рим, постао алтернатива другом – павшем Константинопољу. Русија је остала јединствена неосвојена православна држава и у тој ситуацији руска држава и Руска Црква спознали су своју васељенску мисију и одговорност за очување и ширење православне вјере.