29.07.2023. - 9:46
© AP Photo / Alexei Alexandrov
Баш као што су Мински споразуми послужили као параван за припрему војног сценарија у Донбасу и тајно норужавање Кијева, тако је и „житни коридор“ коришћен за „пумпање“ Украјине оружјем за сукоб са Русијом. Дакле – и житни и Мински споразум, имали су исти циљ.
„Као што су потврдили и украјински и западни политичари, Кијев и Запад су закључили Минске споразуме како би омогућили Украјини да прикупи снагу, ојача, да се наоружа, да обучи своју војску да би потом напали Донбас. Исто је и са Споразумом о житу, који је такође пропао јер није испуњен у делу који се тицао Русије и испоруке руске хране и ђубрива на светска тржишта, као и у делу повезивања руских банака са СВИФТ системом“, каже руски експерт Денис Батурин.
Како додаје Батурин, и „житни коридор“ је коришћен за наоружавање Украјине и нападе на територију Русије и руске цивилне објекте.
„Били смо сведоци напада дроновима на Севастопољ и друге објекте на Криму, који су могли да буду примењени само из овог ‘житног коридора’. У ствари, последњи напад на Кримски мост је потврдио ову информацију“, додао је Батурин.
Осим што су украјински дронови који су напали Кримски мост били лансирани са брода који је учествовао у житном аранжману, до материјалних доказа да је тај
коридор коришћен за превоз муниције дошла је и
руска Федерална служба безбедности (ФСБ), која је пронашла трагове експлозива на теретном броду који је пловио Керчким мореузом из Турске за Ростов на Дону ради утовара житарица. Утврђено је да је у мају овај брод био у украјинској луци Килија, а у потпалубљу су пронађени трагови експлозива динитротолуена и тетрила.
Утврђено је и да је јулу у турској луци Тузла извршена потпуна смена посаде брода коју су чинили 12 држављана Украјине, а промењено је и име брода. Ове околности могу указивати на могућност коришћења страног цивилног брода за испоруку експлозива на територију Украјине, због чега је теретном броду забрањен пролазак испод Кримског моста.
Наоружавање Кијева и шверц оружја
Руски експерти не искључују да су ови бродови умешани и у илегалну трговину оружјем и да је изнајмљивањем бродова који су били ангажовани за превоз жита достављано оружје и муниција Украјини.
Од почетка украјинске кризе земље НАТО-а активно „пумпају“ Украјину војном техником, муницијом, малокалибарским оружјем и другим врстама наоружања, а то оружје завршава не само на украјинском фронту него и на другим тржиштима. Експерти објашњавају да „предузимљиви украјински бизнисмени стварају међународне ланце за препродају овог оружја на црном тржишту“.
Експерти такође истичу да је ово још једна потврда да је такозвани „житни договор“ служио, између осталог, и као параван за шверц оружја, а чињеница да је Русија суспендовала Споразум о житу помоћи ће да се заустави илегална трговина оружја.
Између осталог, каже Батурин, наоружавање Украјине које је камуфлирано Договором о житу био је један од разлога зашто се Русија повукла из тог споразума.
„Украјина се наоружавала под маском Споразума о житу и за то постоји више потврда, а не само једна. Односно, бродови су натоварани оружјем, истоварани у украјинским лукама, а затим су обављали цивилне функције. Наравно, то је неприхватљиво“, нагласио је експерт.
Батурин истиче да Русија сада може да контролише руту, након што је Црноморска иницијатива престала да функционише од 18. јула, а Москва повукла безбедносне гаранције бродовима за превоз украјинских житарица из три украјинске луке у Црном мору.
„
Русија је северозападни део Црног мора – а то је управо део који се односи на пловидбу из Бугарске и део мора којим је пролазио ‘житни коридор’ до Босфора и Дарданела – прогласила опасним за пловидбу
у оквиру специјалне војне операције. Ствар је у томе да је Русија у стању да контролише и има право да контролише ту зону…“, додао је руски експерт.
Експерти оцењују да је за Русију добро што је коначно изашла из Споразума о житу, који је од почетка био апсолутно штетан за њу и искључиво је Запад имао користи од тога, док је Украјина од тога финансирала своје ратне походе.
Запад обмањује Русију од краја Хладног рата
Запад, који упорно наоружава кијевски режим, продужавајући тако сукоб и стварајући све већа разарања градова и све већи број жртава, Москву оптужује да „користи глад као оружје“ и истовремено прећуткује чињеницу да је Русија једина земља која је спремна да бесплатно испоручи руско жито најсиромашнијим земљама.
За скоро годину дана, у оквиру посла са Украјином, извезено је укупно 32,8 милиона тона терета, од чега је више од 70 одсто отишло у богате земље, укључујући, пре свега, државе ЕУ, док је у земље попут Етиопије, Судана, Сомалије, Авганистана, Јемена отишло мање од три одсто тј. мање од милион тона.
Дакле, главни циљ прехрамбеног споразума – а то је да жито буде испоручено земљама којима је оно најпотребније – није реализован, чиме је тај споразум обесмишљен.
Кијев и Запад су зарађивали од тог споразума и учинили све да он пропадне, као што су то урадили и са мировним Минским споразумима.
Услови Споразума о житу који се тичу Русије нису испуњени, јер западне земље нису ни планирале да испуне своја обећања, баш као што Кијев и Запад нису намеравали да реализују Минске споразуме, него су искористили добијено време да наоружају Кијев.
Дакле, то је била чиста „куповина времена“, како би се украјинска армија силом решила проблем Донбаса и спремила се за сукоб с Русијом.
Праве циљеве тог споразума, који су Украјинци упорно кршили, потврдили су и бивши украјински председник Петар Порошенко, бивша немачка канцеларка Ангела Меркел и бивши француски председник Франсоа Оланд, који је такође био један од потписника тог документа из 2014. године за решавање украјинске кризе.
Оланд је признао да су
споразуми из Минска били покушај да Кијев добије на времену како би
ојачао војску. Према његовим речима, тадашња геополитичка ситуација није ишла у корист Украјине, а Западу је била потребна пауза. Оланд је рекао да је део јавности мислио да је руски лидер Владимир Путин овим договорима желео да добије на времену, али да то није истина. Време је, како је нагласио, било потребно Кијеву, а не Москви.
Порошенко је такође рекао да је потписивање Минских споразума дало Украјини осам година да „изгради војску, економију и глобалну проукрајинску антипутиновску коалицију“, док је пре свих Меркелова изјавила да су ти споразуми били покушај да се Кијеву пружи време за јачање.
Признања Запада о покушају да се Кијеву „купи време“ уз помоћ Минских споразума Москва види као још један доказ систематских лажи Запада. Шеф Одбора руске Думе за међународне послове Леонид Слуцки оценио је да је Русија систематски обмањивана од краја Хладног рата. Напредовање НАТО-а ка Истоку, серија обојених револуција у постсовјетским републикама, стварање антируског упоришта од Украјине – све је урађено са једним циљем, а то је геополитичко слабљење Русије.
Како је нагласио, такве изјаве западних лидера отклањају даљу потребу да се објашњавају разлози и циљеви руске специјалне војне операције у Украјини.
