И ПОСЛЕ АЛИЈЕ – ИЗЕТБЕГОВИЋИ: Бошњачком политиком у БиХ и данас влада династија аутора „Исламске декларације“

Бошњачком политиком у БиХ и данас влада династија покојног Алије Изетбеговића, утемељивача Странке демократске акције и аутора „Исламске декларације”, због које је 1984. године осуђен на вишегодишњу робију. Кључне политичке и јавне позиције, као и у свих протеклих 25 година, заузимају, не само најближи чланови породице Изетбеговић, већ и њихови рођаци, зетови, пријатељи, али и сви послушни и одани следбеници политике Алије Изетбеговића кога у бошњачким круговима доживљавају као „оца нације”.

Овакав „модел” односа према власти покојни Изетбеговић применио је одмах на почетку своје владавине, када је постао председавајући Председништва РБиХ, када је за шефа кабинета поставио свог сина Бакира, а кћерку Сабину за личног секретара и преводиоца.

Као главни саветник свога оца и обавезни сапутник на свим његовим путовањима по свету, архитекта Бакир се сматра и најупућенијим у све што је радио његов отац, укључујући и оно што је било и остало ван домашаја јавности.

Изетбеговићи су кроз манифестовање вишегодишње „моћи”, оличене не само у заузимању врхунских политичких и свих других важних функција, на који начин су остваривали утицај на правосуђе, безбедносне агенције и медије, олако стицали и богатство. Годинама се спекулише о њиховој повезаности са шверцом оружја у ратном периоду, довођењем муџахедина и проневером и злоупотребом страних донација које су стигле, или су требале стићи у БиХ.

Бивши министар безбедности БиХ и власник „Дневног аваза” Фахрудин Радончић је прошле године јавно проговорио о непознатим токовима огромне количине новца, злата, накита и банковних чекова које су, према његовим наводима, чланови породице Изетбеговић у време рата прикупљали у Турској, Саудијској Арабији и неким другим земљама.

Радончић је тада јуниора Изетбеговића, кога је његов лист представио као „малог сина, великог оца”, оптужио да, осим „крађе донација”, стоји и „иза политичких убистава, криминала и корупције”.

Бакир Изетбеговић тренутно је члан Председништва БиХ, на ту позицију изабран је по други пут, а обавља и функцију потпредседника СДА чији је члан од њеног оснивања 1990. године, од када исказује нескривену оданост свему што је Алија заступао као концепт.

Његова супруга Себија руководи Општом болницом у Сарајеву.

Својевремено је „Њујорк тајмс” Изетбеговића описао као „једног од најбогатијих и најмоћнијих личности у БиХ” који је кућни буџет, само у време док је био директор Завода за изградњу града Сарајева (од 1991. до 2003. године), „обогатио за неколико милиона марака”. Они који га боље познају кажу да „ни њега ни његове унуке не треба да брину егзистенцијалне бриге – има довољно да све подмири”.

Међутим, Изетбеговић своје богатство, стечено на сумњив начин, вешто прикрива, јер је његов имовински картон, који је био на провери и у Централној изборној комисији, „појачан” тек сувласништвом над кућом (власник друге половине је супруга Себија) и земљиштем у укупној вредности од око 90.000 евра. Себија је власник и апартмана на Бјелашници вредног око 50.000 евра. Она, за разлику од свог супруга, има и аутомобил који вреди око 25.000 евра.

Сарајевски медији, који се позивају на неке друге изворе, на истраживање ЦИН-а на пример, наводе да је имовина у власништву Изетбеговића „много већа и много вреднија” (превазилази износ од 300.000 евра). Изетбеговић је, кажу, заборавио да у имовинском картону наведе да има и вилу на Пољинама, такозваном сарајевском Дедињу, где су му прве комшије они који, захваљујући управо њему и политици странке којом руководи, годинама не силазе с високих функција.

Тагови: Алија Изетбеговић, Бакир Изетбеговић, БиХ, Исламска декларација, Сарајево