Протести у Хонгконгу трају од краја марта и нема назнака да ће се у скорије време окончати, с обзиром на то да су се првог дана школске године на протесте дигли студенти и ученици средњих школа. Демонстранти су, такође, протеклог викенда блокирали метро и путеве ка аеродрому и овог пута не без насиља.

Како је време одмицало, демонстрације против усвајања закона који би омогућио екстрадицију грађана Хонгконга матичној Кини попримали су нове облике, док су, истовремено, захтеви демонстраната проширивани.

Подигли се ђаци

Средњошколци и студенти, тако, протестују, како светски медији преносе, узвикујући слогане: „Слободан Хонгконг! Демократија одмах!“.

Према речима некадашњег дипломате и дописника агенције Танјуг из Кине Зорана Ђорђевића, који се Спутњику јавио из Пекинга, у Кини се помно прате догађања у граду-држави, који је, након стогодишње доминације Велике Британије, 1999. уједињен са Кином по принципу „Једна земља, два система“.

„Углавном се сматра да није позитивно што се ствари развијају у том правцу. Рецимо, ’Кина данас‘ (кинески дневник на енглеском језику ’Чајна дејли‘) оцењује и званично се овде сматра да су влада и полиција исправно поступиле што су спречавале такозвано екстремно насиље и нереде који су из мирних протеста и демонстрација прерасли у насилничко понашање, које може да штети не само правном систему Хонгконга и друштвеном миру, него наноси и економске штете. Забрињавајући је фактор што се све то развија у негативном правцу, односно што све чешће долази до испољавања насиља“, констатује Ђорђевић.

Принцип „Једна земља, два система“ подразумева да у Хонгконгу влада политички систем наслеђен из времена доминације Велике Британије, за разлику од остатка земље у којем је још 1949. успостављен социјалистички систем. Према том принципу, са Кином је уједињена и бивша португалска колонија Макао, а и уједињење са Тајваном требало би (ако до њега једног дана дође) да буде извршено према истом принципу.

Испод линије толеранције

Студентски захтеви за „више демократије“ и „слободним Хонгконгом“, иако у Хонгконгу влада политички систем сличан оном у Великој Британији, и упркос томе што се Пекинг не меша у унутрашње уређење Хонгконга, према Ђорђевићевим речима, постепено почињу да угрожавају основне принципе на којима је Хонгконг уједињен са Кином. Постоји бојазан да се не појаве захтеви да се Хонгконг одвоји од матице, што за Пекинг, сматра наш саговорник, представља црвену линију преко које неће прећи.

„Кина, као веома заинтересован фактор, истиче да су протести прешли минимални границу и да су отишли испод линије толеранције онога што се подразумева под принципом ’Једна земља, два система‘, те да они представљају тежак изазов за правни и друштвени поредак у Хонгконгу и да угрожавају живот, имовину и безбедност грађана“, објашњава Ђорђевић.

Поменути принцип према којем су са матицом уједињени Хонгконг и Макао, додаје он, пример је према којем би и Тајван у једном тренутку требало да буде уједињен са Кином.

„Ово што се догађа у Хонгконгу сигурно није добар пример како принцип ’Једна земља, два система‘ функционише, мада се Кина доста уздржава од било каквих акција у Хонгконгу. Она само подржава тамошње власти које настоје да одрже ред и да сведу све у неке правне оквире“, напомиње Ђорђевић.

Метрои надрљали

Сама чињеница да демонстранти покушавају да блокирају саобраћајнице (метро линије, аеродром, путеве) доста утиче на дневне привредне активности у Хонгконгу. Са друге стране, Ђорђевић не мисли да протести могу да имају дугорочни утицај на економију града, који је својевремено био познат као један од четири далекоисточних економских змајева.

Као илустрацију колико протести ометају нормалан рад и живот града, Ђорђевић наводи податак да је од 90 метро станица преко 30 оштећено у покушајима блокаде метро станица протеклог викенда.

Тешко да ће власти удовољити свим захтевима демонстраната, једина намера, према његовим речима, јесте спречавање још веће ескалације насиља и најбоље би било да се ствари реше без мешања са стране. На оптужбе из иностранства, власти Хонгконга одговарају питањем како би западне земље реаговале да је у толикој мери угрожена безбедност и имовина њихових грађана.