И Курти и Османи подржали интервенцију САД у Венецуели

Вршилац дужности премијера Аљбин Курти објавио је на Фејсбуку да је “позивање на одговорност државних актера укључених у трговину дрогом од суштинског значаја за успех у борби против те претње”.

“Косово, као стратешки савезник САД и НАТО-а, нуди пуну подршку у борби против трговине дрогом и против сузбијања западних демократских вредности (коју спроводе) посредници противника тих вредности, како у нашем региону тако и шире. У том контексту, поново истичемо потребу за повец́аном пажњом према одређеним регионалним актерима, који потом имају за циљ да испровоцирају безбедносну ситуацију кроз хибридне, криминалне, терористичке и војне акције”, навео је Курти.

Председница Косова Вјоса Османи изјавила је да Косово “чврсто стоји уз САД и председника САД Доналда Трампа у подршци њиховим акцијама против наркотерористичког режима у Венецуели”, истичуц́и важност америчког вођства у “одбрани слободе и демократије”.

У објави на друштвеној мрежи “Икс” , Османи је оценила да овакве акције служе “не само безбедности Америке, вец́ и (остатка) света”. „

Она је такође навела да је председник САД Трамп “показао снажно вођство” у суочавању са оним што је описала као “нарко-државу”.

Османи је додала да “народ Венецуеле заслужује слободу и демократију”, упозоравајуц́и на опасност коју представљају наркотероризам и ауторитарна владавина.

Светски медији јутрос су објавили да су у главном граду Венецуеле Каракасу јутрос одјекнуле експлозије, после којих су очевици навели да су град надлетели авиони, а након што су САД оптужиле Николаса Мадура да води “нарко-државу” и намешта изборе.

Недуго затим, Трамп је саопштио да су САД извеле “успешан опсежан удар” на Венецуелу, а да је председник Николас Мадуро са супругом заробљен и одведен из земље.

Званична Москва је осудила напад, оценивши да су САД извршиле “чин оружане агресије”, док је Европска унија позвала на суздржаност, уз опаску да се “принципи међународног права и Повеља Уједињених нација морају  поштовати”.

Николас Мадуро изабран је трећи пут за председника Венецуеле 28. јула 2024. године.

Међутим, ЕУ је оспорила легитимитет ових избора, јер сматра да су резултати непроверени због одбијања власти да објаве званичне гласачке записе.