Рано у недељу ујутро 22. јула стотине припадника организације „Сиријске цивилне одбране“, познатије под називом „Бели шлемови“, заједно са члановима њихових породица су евакуисани из Сирије. Операција је координисана од стране мировних снага УН-а, а смештени су у демилитаризоване зоне између Израела и Сирије, а коју операцију су спровеле ИДФ – Израелске одбрамбене снаге. Из мртвог града Кунеитре кроз анексирану од стране Израела Голанску висораван под будним очима Израелаца, „Бели шлемови“ су аутобусима превезени на југ до реке Јордан. Прешавши мост Аленби, борци из „Сиријске цивилне заштите“ су се нашли на територији Краљевине Јордан. Ту су коначно могли доћи до вауздуха – успели су да избегну најгоре.
Најстрашније за „Беле шлемове“ било би да буду у зони под контролом сиријске армије. Сиријске снаге сломиле су отпор терориста на југозападу Сирије и ослободили покрајину Дараа, а најгори сценарио за „Беле шлемове“ у разрушеној Кунеитри био би неизбежан, пише Кирил Бенедиктов, политолог, аутор политичке биографије Доналда Трампа „Црни лабуд“ за РТ.
Да би се схватило зашто се „Бели шлемови“ толико плаше доласка сиријских снага, неопходно је да се осврнемо уназад неколико година.
У пролеће 2011. године у Сирији су избили, инспирисани од стране западних обавештајних служби, немири који су прерасли у грађански рат. Током година, рат је захватио готово читаву територију земље. У покрајинама које су заузеле снаге „опозиције“ Асада, ниједна служба спасавања државе нити државне здравствене институције нису радиле. На тим територијама дошло је до настанка првих тимова добровољних спасилаца, који су иницијално формирани. Помагали су да се извлаче људи из рушевина уништених кућа, организују снабдевање лековима и производима – уопште, ангажовани су у неопходном и племенитом раду.
„Активности ових тимова током 2013. године скренуле су пажњу оснивачу и шефу невладине организације `Мејдеј Рескју` Џејмса Ле Мезјуриа.“
Добро је познато да се у нашем времену, рат и прва његова најважнија слика виде на ТВ-у. Симпатије и антипатије „спасилаца“ који посматрају рат са сигурне удаљености директно зависе од онога што се приказује на екрану. И у сиријском рату, екран је стално обасјан – „Бели шлемови“ – снажан човек са белом кацигом и жуто-плавом траком на рукаву, са јединим „оружјем“ – дигиталним камерама.
Примањем великодушних и сасвим званичних средстава од влада Сједињених Држава, Немачке, Данске, Холандије и ништа мање јаког, али незваничног спонзора – Катара, који је од самог почетка био главни партнер Ле Мезјуриа, „Цивилна заштита Сирије“ покренула је сјајну активност. Имала је само у Сирији око 120 центара, али из неког разлога само на територијама под контролом опозиције. Градове и провинције под контролом законитих сиријских снага „Бели шлемови“ су у великом луку избегавали.
„Врло брзо се испоставило да је Ле Мезујри био у праву – видео камера је много моћније оружје него аутомат, па чак и бацач граната. Пошто ни митраљез, ни бацач граната нису у стању да убеде јавно мњење да подржи једну од страна. Видео камера је у стању да то учини.“
“ 227 `Белих шлемова` је убијено, а 600 је рањено од почетка сукоба током хуманитарних операција“, навео је Џејмс Ле Мезујри на свом твитеру. Могуће је да су се обични волонтери „Сиријске цивилне одбране“ увек сматрали потрошним материјалом, те да им их није било жао. То није спречило западне медије да уврсте „Беле шлемове“ у легенде – организовање неустрашивих алтруиста који ризикују своје животе како би спасили несрећне жртве од „крвавог диктатора“ Асада и његовог патронаша Владимира Путина. У августу 2016. године, „шлемови“ су чак номиновани за Нобелову награду за мир. Тада су им приписали више од 56 хиљада спасених живота. Многи западни медији су намерно цитирали једног таквог спасиоца: „Када видите патњу људи, морате учинити нешто да им помогнете. Сматрам све који остану у Алепу херојима!“.
Алепо је тада био под контролом милитаната терористичке групе „Џабат ан Нусра“, која се мало разликовала од убица „Исламске државе“. Блиски сарадник „Белих шлемова“ отворено је признао да су његове симпатије, као и симпатије његове организације, на страни радикалних исламиста.У исто време, током борбе за Алепо, почеле су да стижу информације у западним медијима, по први пут да „Бели шлемови“ блиско сарађују са „Ал-Каидом“. Испоставило се да су неки популарни блогери „шлемова“ били пропагандисти ове терористичке мреже. Наравно, ове информације су покушавали на све могуће начине да сакрију, а новинари који су се усудили да копају дубље брзо су бивани пребацивани на друга места. Ипак, непријатан мирис који је обухватио активности „неустрашивих спасилаца“ спречио је додељивање Нобелове награде за мир „шлемовима“ (дато је председнику Колумбије), а шефу „Сиријске цивилне одбране“ Раеду Салаху, није чак било ни дозвољено да уђе у Сједињене Државе, где би добио награду за свој „допринос“ миру. Званично – због пропуштене визе, а незванично – због чињенице да се сазнало на граници – Салах је већ на листи Еф-би-аја као особа осумњичена за терористичке активности.
„У ноћи између 19. и 20. септембра 2016. године, у близини Алепа, уништен је заједнички конвој Сиријског арапског црвеног полумесеца и хуманитарних организација под окриљем Уједињених нација.“
Осамнаест од 30 камиона је уништено, а један официр САЦП-а и 20 цивила је убијено, а камиони са хуманитарном помоћи су опљачкани.
„Сасвим случајно“ на сцени су изашли „Бели шлемови“. Они су саопштили центру у Лондону да је напад на хуманитарни конвој извела сиријска авијација уз помоћ руске авијације. „Доказ“ су били фрагменти неких бомби и очевици, који су видели сиријски хеликоптер на небу. Одмах након тога, Вашингтон је саопштио да су ваздушни напад на конвој могле извести само руске или сиријске трупе, али су САД за напад окривиле Русију.
Говорeћи о „подвизима“ заједничкe замисли британске обавештајне службе, катарских шеика и Џорџа Сороша (у финансирању „Белих шлемова“ откривен је и његов траг) може се дуго причати — али ћу се ограничити само на две провокације са употребом хемијског оружја. 4. априла 2017. године „Бели шлемови“ су објавили видео снимке о „последицама тзв. ваздушног напада са употребом хемијског оружја“ на периферији града Хан Шаикун у провинцији Идлиб, односно материјал два слободна новинара повезана са радикалним исламистскими фракцијама. Ови видео снимци су продати телевизији „Ал Џазира“ и „Оријент њузу“, а који су широко објављени у водећим западним медијима. Говорило се о томе да је у нападу коришћен изузетно опасан гас сарин. Међутим, на видео снимку се јасно види, да је „жртвама“ помагано, не бринући о средствима за заштиту: код њих нема ни рукавица, ни гас маски, нити других помагала. И уопште, сви материјали које су снимили „Бели шлемови“ много су више неки документарни филм.
Ипак, то је видео „Белих шлемова“ и њихови „докази“ о коришћењу сарина (наравно, сиријске војске) натерао је ћерку председника САД Иванку Трамп да дође оцу и да му покаже шокантне снимке, те да „казни крвавог диктатора“ Асада. Резултата се сви сећају – напад крстарећим ракетама на аеродром Шаират, након чега су наде за руско-америчку сарадњу у Сирији исчелзе као јутарња магла.
Годину дана касније „Бели шлемови“ поновили су свој стари трик, али много више смелије: овај пут су све измонтирали сами. 7. априла 2018. године „Бели шлемови“ и велики број НВО је саопштио да су сиријске снаге у Источној Гути напале цивиле хемијским оружјем.
„Мада је цео овај спектакл био небулоза „Белих шлеомва“, то је било довољно да Трамп нареди још један ракетни напад на сиријске војне објекте (у ноћи 13. на 14. април), а свет је неколико сати опасно балансирао на ивици новог великог рата.“
У принципу, ове две епизоде су довољне да се види да су „Бели шлемови“ фалсификатори. Нажалост, неће бити суђења. На наговор америчког председника Трампа и канадског премијера Труда, Израел се сложио да дозволи пролаз кроз своју територију за неколико стотина активиста „Белих шлемова“ и њихових породица. Првобитно је пријављено око 800 „избеглица“, али до вечери у недељу постало је познато да је само 422 особа напустило Јордан. „Чудесно спасење“ „Белих шлемова“ постало је, између осталог, добар публицитет за Израел, који раније није био присутан у великим хуманитарним операцијама.
Јасно је зашто је Западу требало да се „шлемови“ извуку из Сирије – за пет година, они су се борили против Асада и Русије и тешко би могли очекивати добар став према њима. И што је најважније – команданти и благајници који су превише знали, а да њихова тајна падне у руке сиријске или руске контраобавештајне … не, нису могли себи то дозволити. Поред тога, заједно са „шлемовима“, претварајући се да су мирни волонтери, Сирију су напустила најмање четири господара рата, командира „Ал-Нусре“, који су једва могли рачунати на чињеницу да ће их лако пропустити у Идлиб, заједно са избеглицама из Дарае и Кунеитре. Новински лист Ал-Масдар навео је њихова имена и извештаје да су те четири особе регрутоване од стране израелске војне обавјештајне службе, те да су радиле у интересу јеврејске државе.
Није искључено да су „Бели шлемови“ недопустиво знали много о улози Израела у подршци и снабдевању неких џихадистичких група на југу Сирије – група које Израел користи против својих главних непријатеља – Иранаца. У овом случају, „без преседана хуманитарна акција“, Израел је отворио транзитни коридор за „Беле шлемове“ за Јордан, што се добија као логично објашњење.
Шта год да је, бег „Бели шлемова“ из Сирије је један пораз глобалиста, који нису успели да преобликују Блиског Исток по својим моделима. Још једна победа за Москву и Дамаск. Штета што су провокатори и лажови „Сиријске цивилне одбране“ побегли од правичног суђења. Али можда ово није крај приче?
* „Џабат Фатах ал Шам“ ( „Ел-Нусра Фронт“, „Џабат ан-Нусра“) – организације призната као терористичка одлуком Врховног суда Русије од 12.29.2014.
** „Исламска држава“ – организација призната као терористичка одлуком Врховног суда Русије од 12.29.2014.
*** „Ал-Каида“ – проглашена терористичком организацијом одлуком Врховног суда Русије од 14.02.2003.
Кирил Бенедиктов, политолог, аутор политичке биографије Доналда Трампа „Црни лабуд“ за РТ