Хрватски геополитичар: Ко год да победи на америчким изборима, САД ће се повући из Европе

Прошао је кратки униполарни тренутак, када је Америка била једина суперсила и када је могла је да се претвара да контролише читав свет, а томе сада треба додати сталну америчку буџетску кризу и нагло растући државни дуг, што Вашингтон приморава да донесе важне одлуке, пише хрватски геополитичар Зоран Метер за сајт “Геополитика њуз”.

Ове одлуке ће се разликовати, зависно од тога ко ће бити изабран за председника САД. У свом првом мандату, Доналд Трамп је претио да ће повући америчке трупе из Немачке и из НАТО-а, а у другом мандату он то може да учини, или да прогласи Северноатлантску алијансу “успаваном”.

Насупрот томе, Камала Харис би могла да поновно потврди традиционалне америчке обавезе, као што је то учинио Џозеф Бајден. Али, за разлику од Бајдена, Харисова је окружена саветницима и тинк тенковима који су се већ дистанцирали од послератног креда америчког хегемонистичког интервенционизма.

Колумниста америчког “Блумберга” Андреас Клут, који годинама прати америчку дипломатију, питања националне безбедности и геополитике, написао је осврт у коме упозорава на неминовно америчко повлачење из Европе, без обзира на то ко ће победити у трци за Белој кући 5. новембра.

Овај текст је посебно занимљив у контексту садашњих безбедносних турбуленција на европском континенту и растућих подела међу европским савезницима, али и у глобалном геополитичком контексту, где је очигледан пад утицаја САД и незаустављив успон других сила, пре свега Кине.

Занимљиво је и то што је текст објављен уочи америчких председничких избора, али судбина Европљана је заправо већ одлучена, сматра Зоран Метер.

Није питање да ли ће до повлачења доћи, већ када и како

“Блумергов” аутор најпре упозорава да “две тектонске плоче геополитике” већ дуго крећу у супротним смеровима и на прави “геополитички расцеп” између САД и Европе, узрокован шкртарењем европских чланица НАТО-а да више издвајају на трошкове одбране, што је најпре фрустрирало, а потом разбеснело америчке званичнике.

“Чак и ако неки у Европи сада троше више на војску, промена долази превише касно”, сматра овај аутор и додаје како ће “трансатлантска веза олабавити, ако не и сасвим пући”.

Амерички председници након Барака Обаме покушали су, и досад у томе нису успели, да се окрену од Европе и Блиског истока ка Азијско-пацифичком региону, где САД већ осећају жестоке потресе због Кине.

Сада САД стоје пред избором изолационизма Доналда Трампа или суптилнијег ограничавања, званог “обуздавање” Камале Харис, примећује хрватски геополитичар.

Амерички аутор тврди да је о томе разговарао са стратегом у Стимсон центру у Вашингтону Емом Ашфорд, која је проучавала сценарије америчког повлачења и њихов ефекат на Европу. Неки су “само” забрињавајући, од других се садашњим европским елитама диже коса на глави.

Понуђени сценарији се у некој мери разликују. Да ли ће америчко повлачење бити изненадно и брзо, или поступно и споро? Друго, да ли је то ствар слободног избора, или је нечим изнуђено, пита се Метер.

Трампов одлазак био би намеран и брз. Насупрот томе, Харисова би се реторички посветила Европи, али би ипак била приморана на повлачење из Европе због “непредвиђених околности”, попут великог рата у Азији, кинеске инвазије на Тајван итд.

Брзо Трампово повлачење представљало би праву ноћну мору за Европу. Нагли раскид између САД и Европе, попут рата САД и Кине у Азији, био би другачији. За Европу би овакав развој догађаја био катастрофалан, поготово зато што се Кина, Русија, Северна Кореја и Иран већ понашају као осовина, које координира потезе, додаје хрватски геополитичар.

У најмању руку, Европа мора да схвати о чему Американци говоре и да није питање да ли ће до раскида доћи, већ када и како, закључује “Блумберг”.