Храни куче да те уједе: Шта стоји иза (не)очекиваног сукоба Пољске и Украјине?

Пољски премијер Матеуш Моравјецки изазвао је праву буру када је, на изненађење многих, најавио да ће његова земља престати са слањем наоружања Украјини.

“Више не шаљемо оружје Украјини јер сада наоружавамо Пољску модернијим наоружањем”, рекао је пољски премијер у среду, одговарајући на питање новинара да ли ће Варшава наставити да подржава Кијев оружјем упркос спору око извоза жита.

“Ако не желите да будете у дефанзиви, морате да имате чиме да се браните. То је наш принцип, зато смо повећали набавку (наоружања)”, додао је он у интервјуу за пољску телевизију “Полсат”.

Изјава пољског премијера Моравјецког изненађујућа је пре свега зато што је његова влада током претходних годину и по дана била један од највећих поборника режима у Кијеву и њихове антируске политике.

Пољске власти тврде да су од почетка сукоба у Украјини тој земљи послали помоћ у вредности од три милијарде долара, што Варшаву чини једним од највећих донатора војне и друге помоћи.

Сукоб око житарица или нешто више?

Сукоб Кијева и Варшаве око житарица није нов и потиче још из априла ове године, када је велики број пољских фармера изашао на улице како би протестовао против увоза јефтиног украјинског жита, које је преплавило пољско тржиште и оборило локалне цене. Сличне проблеме имале су и друге државе на истоку Европе.

Под притиском локалних пољопривредника, четири земље чланице Уније – Пољска, Мађарска, Словачка и Бугарска – одлучиле су да обуставе увоз украјинских житарица, док је Румунија најавила да би могла да им се придружи. Како би спречила кризу ширих размера, Европска комисија је постигла споразум са тих пет земаља којим се локални произвођачи штите од јефтиног украјинског жита.

Тај споразум је био привременог карактера и истекао је у петак, 15. септембра, након чега је Комисија објавила да он неће бити продужен. “Тренутно не видимо тржишне поремећаје у тих пет земаља чланица, стога не продужавамо забрану”, рекао је комесар ЕУ за трговину Валдис Домбровскис. “Ово су изузетне мере заштите, а не нешто што би требало да буде на снази неограничено.”

У Варшави нису били одушевљени таквом одлуком из Брисела, па су свега дан касније најавили да ће, противно правилима ЕУ која регулишу спољну трговину, увести једнострану забрану увоза украјинских житарица. Сличне одлуке донеле су и Мађарска и Словачка.

“Бирократе у Бриселу поново затварају очи пред проблемима европских пољопривредника. Време је да узмемо ствари у своје руке! Украјински пољопривредни производи намењени Африци преплављују централноевропска тржишта”, написао је мађарски премијер Виктор Орбан на друштвеним мрежама.

Украјина је на одлуку Пољске, Мађарске и Словачке реаговала – тужбом у Светској трговинској организацији. “За нас је кључно да докажемо да поједине државе чланице не могу да забране увоз украјинске робе. Зато против њих подносимо тужбе у СТО”, рекла је прва потпредседница Владе и министарка економије Украјине Јулија Свириденко.

Она је додала и да ће тужбе, заједно са притиском Европске комисије и других земаља чланица, “помоћи обнављању нормалне трговине између Украјине и суседних земаља, као и показати солидарност између нас”.

На Пољаке је, додуше индиректно и у свом стилу, ударио и украјински председник Владимир Зеленски, који је у говору пред Генералном скупштином Уједињених нација рекао да је “алармантно видети како неки од наших пријатеља у Европи глуме солидарност у политичком позоришту — правећи трилер од житарица. Можда се чини да они играју сопствену  улогу, али заправо помажу да се постави сцена московском глумцу”.

Иако Зеленски у свом говору није експлицитно поменуо Пољску, Варшава је позвала украјинског амбасадора у том граду на рапорт. Моравјецки је такође упутио упозорење украјинским властима, рекавши раније за “Полсат” да, “ако желе да тако ескалирају сукоб, додаћемо још производа на листу за забрану увоза у Пољску. Украјинске власти не разумеју у колико је пољска пољопривредна индустрија дестабилизована”.

На незахвалност кијевских власти реаговао је и пољски председник Анджеј Дуда, који је рекао да би Украјинце “требало подсетити да је добила помоћ од Пољске”.

“Добро би било да се Украјина сети и да смо ми транзитна земља за њих”, рекао је Дуда новинарима у Њујорку након свог обраћања Генералној скупштини Уједињених нација.

Сукоб Варшаве и Кијева: Предизборни популизам или знак дубљих промена?

Многи посматрачи, пре свега на Западу, приметили су да се промена реторике власти у Варшави поклапа са кампањом за парламентарне изборе у тој земљи, који су заказани за 15. октобар.

То свакако није случајност – популарност владајуће коалиције у Пољској, коју предводи партија Право и правда Јарослава Качињског (чији је члан и премијер Моравјецки), већ неко време је у паду, те постоје реалне шансе да би могли да буду поражени на следећим изборима.

Истраживања јавног мњења показују да актуелна десна коалиција ужива подршку око 36 одсто бирача, што ће јој вероватно бити довољно за прво место на изборима, али не и за већину у доњем дому пољског парламента. У том контексту, пољска влада жели да се прикаже што снажније и одлучније, али и да очува подршку пољопривредника и руралног становништва – групе која традиционално гласа за десницу. Пољопривредни лоби је, као и у многим другим земљама ЕУ, и у Пољској изузетно утицајан.

У обзир би требало узети и још један потенцијалан разлог – Пољска једноставно нема више “отпадака” које би могла да пошаље Украјини.

Од почетка сукоба Варшава је Кијеву слала углавном старо оружје совјетске производње, укључујући и авионе МиГ-29, као и муницију која је компатибилна са украјинским наоружањем. Изузетак представљају само тенкови немачке производње “леопард”, које су Пољаци Украјинцима послали још у фебруару ове године.

Да би се иза одлуке пољских власти могао крити управо недостатак старе опреме погодне за слање наговестио је и Даниел Шелиговски, стручак за Украјину и начелник Програма за Источну Европу на Пољском институту за међународне односе.

“То није истина! Пољски премијер је рекао да ‘више не шаљемо оружје Украјини’ и ‘сада наоружавамо Пољску модернијим оружјем’, јер је Пољска Украјини већ послала оно што је имала у залихама. Давно сте видели пољске тенкове и хаубице у Украјини”, написао је он на Иксу, одговарајући на чланак Би-Би-Сија.

Пољска војска се налази у процесу модернизације својих оружаних снага и последњих година уложила је више милијарди евра у куповину савременог наоружања у иностранству, али и у развој сопствене војне индустрије.

Пољаци су у последњих годину и по дана најавили куповину британских војних бродова, јужнокорејских авиона ФА-50, тенкова К2 и самоходне артиљерије К9. Пољско министарство одбране је најавило и куповину веће количине оклопних возила од домаћих произвођача, а потписан је и споразум са јужнокорејским “Хјундаи Ротемом” о производњи тенкова К2 у Пољској.

Другим речима, Пољска се припрема за изузетно дуг и изузетно скуп процес потпуне модернизације своје војске. Свега месец дана након почетка руске војне операције у Украјини, пољска влада је усвојила предлог закона којим се обавезује да ће трошити три одсто свог БДП-а на одбрану до 2023, док је премијер Моравјецки у фебруару ове године изјавио да чак ни то више није довољно, те да би Пољска требало да циља и на четири процента.

Уколико су тврдње Далиела Шелиговског тачне, и уколико Пољска заиста нема више “старудије” које би могла да пошаље Украјинцима, Кијев би могао да остане без једног од својих најватренијих спонзора. То би мало кога требало да изненади, јер логика да је “непријатељ мог непријатеља мој пријатељ“, на којој се односи Кијева и Варшаве граде најмање од распада СССР (а неки би рекли и много дуже), дефинитивно није стабилан темељ чврстих пријатељстава.