Добитник Нобелове награде за мир, демократа Барак Обама, водио је четири рата за време свог мандата. Његов наследник Доналд Трамп одабрао је супротну политику. Експерти предвиђају да ће нови господар Беле куће покушати да издејствује мир у земљи уз помоћ брзих победничких кампања.
Лист „Взгљад“ бавио се питањем у којим би то регионима света би Џо Бајден могао да покрене нове ратове.
Последње обраћање Мајка Пенса на функцији потпредседника САД био је говор пред војницима у бази државе Њујорк. Други човек Америке, који напушта позицију, подсетио је официре на латинску изреку: „Ако желите мир – припремите се за рат“.
Судећи према изјавама Пенса, лист пише да је Америци мир донео Трамп, који за четири године није започео ниједан нови рат, повлачио је трупе из Сирије и Авганистана и усмерио средства из буџета за подржку Пентагону, вративши престиж војној служби.
Полазећи од речи Пенса, експерти кажу за лист да ће Американци морати да се припремају за рат за време владавине новог председника.
Експерти истичу да би коментар одлазећег потпредседника о томе да су за време Обамине владавине вођени принудни ратови могао да се протумачи као показатељ да ће за време Бајденовог председничког мандата земља бити увучена у још једну авантуру са извозом демократије. Притом, како кажу, без гаранција да ће то довести до резултата који су потребни Вашингтону.
„У нечему се могу сложити са Мајком Пенсом. Ситуација у Сједињеним Америчким Државама је сада крајње натегнута и, да би се скренула пажња сопственог народа са унутрашњих проблема, Вашингтон би могао да започне рат. Где тачно? У традиционалним жариштима које не постоје само један век – Блиском истоку, можда у Средњој Азији“, сматра заменик председника Одбора за међународне послова Савета Федерације Русије Владимир Џабаров.
Истовремено, генерални директор Руског савета за међународне послове Андреј Кортунов сматра да није искључено да ће демократе применити сценарио малог победничког рата који „увек омогућава пумпање патриотизма“ и може делимично да уједини подељену нацију.
„Поставља се питање под којим условима ће америчко друштво подржати сада војне акције? Американци би, можда, под одређеним условима подржали ваздушне нападе на Иран. Али – без копнене операције, увлачења великог броја америчких снага и, сходно томе, великог броја борбених и санитарних губитака у рату против Ирана“, рекао је Кортунов за лист „Взгљад“.
Експерт сматра да би поприште за малу кампању могла да буде географски ближа држава Америци – на пример, Латинска Америка.
Како је рекао, тешко да би то била Венецуела, јер у њој има мноштво оних који су лојални председнику Николасу Мадуру и избио би герилски рат у којем би САД „заглавиле“ на дуже.
Према мишљењу Кортунова, Бајден – као човек који прати јавно мњење, покушаће да избегне дугачке сценарије са непредвидивим крајем.
С друге стране, мета краткорочне победничке кампање би могла да буде политички нестабилна и мања држава од Венецуеле, на пример – Никарагва, предвиђа он. Кортунов свој став поткрепљује аргументом да, уколико тамошња опозиција покрене активну офанзиву на сандинистички режим председника Данијела Ортеге, Американци у тој земљи треба само да погурају опозицију како би сандинисти били дефинитивно протерани.
Он не искључује могућност да би мета Америке могао да буде и један од афричких региона у „којем се под притиском криза нека земаља распада и потребно ју је поново саставити“. Као пример навео је Сомалију. Он предвиђа да би мета могла да буде и Централноафричка Република или нека од држава крајње настабилне зоне Сахела – региона јужно од Сахаре.
„Када је реч о крупним сукобима, постоји велика претња америчко-кинеских сукоба у Тајванском мореузу, у Јужном кинеском мору“, навео је експерт и додао да је могућа ескалација конфликта око Северне Кореје.
Кортунов додаје и да би одлуке које су раније донете о повлачењу америчких контингената из Авганистана, Сирије, Ирана могле да буду ревидиране.
„Што се тиче операција са укључивањем Оружаних снага, мислим да је Бајден склонији томе од Трампа, који уопште није био ратно оријентисан, већ је прави бизнисмен“, истакао је научни директор Међународног дебатног клуба „Валдај“ Фјодор Лукјанов.
Према његовој процени, председник Бајден би могао да „спроведе нешто попут повећања присуства на Блиском истоку, што ће подразумевати неку врсту војне акције“.
„Војни сукоби уз учешће САД су неизбежни. Америка не зна ни за једну другу методу решавања унутрашњих проблема, којих је сада више него икада од времена Грађанског рата, са изузетком спољних сукоба“, сматра председник Института за Блиски исток, политиколог и оријенталиста Евгеније Сатановски.
Према његовим речима, војне операције далеко од граница не само што могу да одврате пажњу грађана од унутрашње политичке кризе, већ ће и војно-индустријски комплекс зарадити.
„Не мислим да ће војна активност бити велика, јер америчком становништву тренутно очигледно то није потребно“, каже Лукјанов.
Његов закључак је да Бајденови војни напори неће уродити плодом и да чак и да пожели да скрене пажњу становништва са унутрашњих проблема, неће успети у томе, јер је интересовање народа за спољне акције драстично пало, док је, с друге стране, забринутост за унутрашње стање нагло скочила.
„Стандардна шема малог победничког рата за одвраћање пажње можда једноставно неће успети“, нагласио је експерт.