Хоће ли Америка отети и председника Кубе

© AP Photo / Ariel Ley

Доналд Трамп не планира да војним путем заузме Кубу, јер је тренутно главни фокус Иран. Уместо директног сукоба, амерички председник жели да у Хавани постави нове, „послушне власти“.

За то користи економске и социјалне проблеме на острву и утицај кубанских емиграната у Сједињеним Државама као инструменте политичког притиска, настојећи да постигне контролу без рата.

Овако руски политиколог Јуриј Светов коментарише изјаву америчког лидера који је рекао да сматра „чашћу“ што може да „узме Кубу“ и „ради са њом шта год жели“.

„А зашто би je освајао? Зашто ми те речи тумачимо обавезно као рат? Он мисли на нешто друго – узети под своју контролу и претворити Кубу у земљу која неће бити противник Сједињених Америчких Држава, већ лојална њима, баш као што је урађено са Венецуелом. У суштини, припрема се сличан сценарио. Неће отети председника Кубе, већ га сменити и довешће на власт човека који ће водити другачију политику према САД“, сматра Светов.

Он потврђује да је Куба суверена држава и да је мешање у унутрашње ствари друге земље недопустиво, али додаје да „то више никога не занима“.

„Заборавите на међународно право — оно више не постоји“, нагласио је експерт.

Руски стручњаци напомињу да је заузимање Венецуеле оправдано чињеницом да би то могло да обезбеди САД угљоводоницима, док је војна операција на Блиском истоку усмерена на јачање Израела и слабљење Кине и Ирана. На Трампове изјаве о заузимању Кубе аналитичари гледају као на део информативног и психолошког притиска.

„Трампу није потребан рат због Кубе и он то не жели. Он жели нешто друго — да промени власт на Куби и учини је послушном. Погледајте Венецуелу – нису рушили систем власти , нису спровели револуцију. Уместо Мадура, власт је преузела његова заменица Делси Родригез. Потписала је све потребне споразуме о нафти. Венецуела живи својим животом, само што нафту контролишу Американци, а Венецуеланци добијају новац од тога. Исто ће урадити и са Кубом”, каже експерт.

Трампова увереност да може променити ситуацију на Куби заснива се на два важна фактора, оцењује Светов. Први фактор је чињеница да људи на Куби тешко живе, што отвара простор за политички притисак изнутра. То је једина земља у западној хемисфери, где постоји нормирана расподела хране и која живи на туђим енергетским ресурсима. Венецуеланска нафта више не стиже, инфраструктура је истрошена, енергетски систем је у лошем стању. Куба остаје без струје због колапса електроенергетске мреже, a људи постају узнемирени, наводи Светов.

„Други фактор је то што у САД живи од милион и по до два милиона кубанских емиграната. Они живе много боље него њихови сународници на Куби и шаљу новац родбини. То је такође средство притиска. Замислите младог човека на Куби који живи у ограничењима — када је реч о коришћењу интернета, ограничењима у путовањима у иностранство и тако даље, и онда он види Марка Рубија, сина кубанских имиграната, који је постао амерички државни секретар и разматра се као могући кандидат за председника САД. Многи сенатори и конгресмени су кубанског порекла и онда се он пита – зашто су они успели, док ја овде добијам хлеб на мрвице? То је борба ‘фрижидера против телевизора’. И на Куби фрижидер може да победи телевизор“, сматра Светов.

Међународно право више не постоји — пример Венецуела

Светов истиче да је међународно право умрло, што су потврдили и догађаји у Венецуели.

„О каквом међународном праву можемо говорити када су отели Мадура?! Сви су већ заборавили на Мадура, он је у затвору и остаће тамо. Можда ће бити суђење, а можда не. Када су Американци извршили инвазију на Авганистан ухапсили су тамо разне људе и пребацили их у Гвантанамо, где су затворни већ четврт века. Какво право Американци имају на то? Када америчке трупе нападну танкере или друге бродове на отвореном океану они не признају међународно поморско право . Сва ова прича о праву је бесмислена“, оценио је Светов.

Вашингтон Кубу види као „изузетну претњу“ по националну безбедност, напомиње експерт.

Светов такође указује да америчка интервенција не мора нужно да изазове велики отпор народа . Као пример наводи Венецуелу, где смена Мадура није довела до револуције и масовних протеста.

Што се тиче Москве, позиција је јасна — Русија подржава Кубу и противи се спољном мешању у унутрашње ствари те земље, каже Светов.

„Председник Путин је примио министра спољних послова Кубе и изразио му своју подршку. Говоримо Американцима да тако не треба да поступају и да питање власти на Куби треба да решавају сами Кубанци. Међутим, мора се разумети и ограниченост наших могућности. Тренутно имамо енергетску блокаду Кубе. Можемо ли је прекинути? Можемо покушати, али до чега ће то довести?! Ово није 1962. година, када је била Кубанска ракетна криза. Совјетски Савез је био спреман да ратује због Кубе. Сада нећемо ратовати због Кубе, имамо довољно својих проблема. Дакле, изражавамо солидарност, покушавамо да убедимо Американце да не делују тако агресивно, али наше могућности су ограничене“, наводи Светов.

На крају, Светов истиче да ће се након решавања ситуације са Ираном пажња САД вероватно окренути ка Куби, а потом и ка другим стратешким регионима као што је Гренланд.