Руси, у овом тренутку, користећи базу Хмејмим, могу да реше ниво ваздухопловне подршке који је потребан сиријској војсци, па је велико питање да ли је Москви заиста нужно ангажовање и из Инџирлика, каже за Спутњик војни аналитичар Александар Радић.
Иако су турски медији јавили да је шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу дао сагласност да се руски авиони појаве у авио-бази Инџирлик, он је ту вест демантовао, рекавши да је Анкара спремна да сарађује са Русијом у борби против терористичке организације ДАЕШ, али да није дала зелено светло за коришћење турске базе.
И портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да му није познато да је постојала било каква званична комуникација о коришћењу турске авио-базе Инџирлик и да ли су војне институције успеле да обнове сарадњу.
„Ми смо ту информацију чули преко медија, а у питању је свакако важна порука коју ћемо анализирати како из политичког тако и из војног угла“, рекао је Песков.
Да ли је Русији уопште потребна турска војна база за борбу против ДАЕШ-а?
Распоређивање руских авиона у бази Инџирлик је мало вероватно пошто њене праве „газде“ нису Турци, него Американци. Осим тoга, Русија већ користи за борбу против ДАЕШ-а базу Хмејмим у Сирији, рекао је бивши начелник међународне управе Министарства одбране Русије Јевгениј Бужински.
„Веома егзотичан предлог, јер је Инџирлик — америчка база, премда се налази на турској територији. То је идеја која се тешко може реализовати… Турци на Инџирлику обављају само сервисне послове, они нису тамо газде“, рекао је Бужински.
И политички аналитичар Александар Радић сматра да Руси, у овом тренутку, користећи базу Хмејмим, могу да реше ниво ваздухопловне подршке који је потребан сиријској војсци.
„Руска војска је од почетка ценила да не треба дубоко да улази у сиријску кризу нити по временском трајању нити по ангажованим снагама, па је велико питање да ли је Москви заиста нужно ангажовање и из Инџирлика“, каже Радић за Спутњик.
Сличног става је и руски војни аналитичар Владимир Богатијаров.
„Коришћење ове базе дало би одређене предности руским снагама, иако се оне снаге које се већ налазе у Сирији снабдевају и ваздушним, али и другим путевима, између осталог и морским. Зато, логистички гледано, ово није тако важан корак, али свакако јесте јако битан политички чин“, сматра Богатијаров.
Како каже Александар Радић, сценарио у коме би руски војни авиони слетели у Инџирлик била би изузетна политичко-дипломатска победа Москве, јер је Инџирлик досад био препознатљив као америчка и НАТО база, место за пројекцију војне моћи САД и њихових савезника.
„Мора се имати у виду да би руско присуство у Инџирлику било штетно по амерички утицај јер је јасно да Американцима нимало не прија да се Русија, због ангажовања релативно скромних снага у Сирији, сада третира као један од глобалних фактора моћи“, истиче Радић.
Он верује да би самим отварањем могућности да се Руси појаве у Инџирлику била послата порука политичке природе.
„То би био покушај да се једним радикалним потезом Анкаре покаже Москви да је подигнута бела застава. Последњих месеци се пуно тога дешавало, а Турска је капитулирала притиснута драматичним последицама обарања ’сухоја‘ 24. новембра прошле године, што је ослабило и компромитовало позиције те земље“, напомиње Радић.
Иначе, база Инџирлик се налази на око осам километара северно од Турског града Адана, близу границе са Сиријом, а у њој се тренутно налазе авиони Сједињених Држава, Немачке, Велике Британије, Саудијске Арабије и Катара, који учествују у кампањи коалиције коју предводе САД против ДАЕШ-а.
Тагови: Русија