Амерички конгрес тресе озбиљна грозница. Или, можда хистерија. Како другачије схватити, невиђену у модерној политици, иницијативу двојице конгресмена Представничком дому, да се три године пре избора Владимир Путин не призна за председника државе уколико се кандидује 2024. године, и победи на изборима.
И то након што су годинама инсистирали на томе да се не треба мешати у унутрашња питања других земаља – додуше онда кад су веровали да им је Русија изабрала Трампа за председник. Јер, боже мој, таквог само Русија може да изабере. Кад су све комисије и завршиле своје истраге и закључиле да нема ни трагa руском мешању, одлучили су да се они умешају у руске изборе. Јер, оно што није дозвољено волу, дозвољено је Јупитерu
А образложење је да су амандмани на Устав Руске Федерације, који су омогућили председнику да се поново кандидује, били – нелегитимни.
Бајденов први, пропали покушај
„Представнички дом сматра да су амандмани на Устав Руске Федерације из 2020. године усвојени у супротности са законима и међународним обавезама Руске Федерације; одступање по питању ограничења броја председничких мандата који произилазе из ових амандмана је нелегитимно, а сваки покушај председника Руске Федерације Владимира Путина да остане на функцији након истека тренутног и последњег мандата који истиче 7. маја 2024. Године, требало би да подразумева непризнавање од стране САД”, каже се у пројекту резолуције.
Наравно, они се не мешају, они се само боре за људска права руских грађана позивајући се, при томе на документ Московскe конференције о безбедности и сарадњи у Европи 1991.године, у коме се каже та питања не представљају искључиво унутрашњу ствар одређене државе.
Ваљда је зато још 2011. године Џо Бајден као потпредседник америчке владе, током посете Москви, препоручио тадашњем премијеру Русије Владимиру Путину да се не кандидује за председника на предстојећим изборима. Већ онда је било јасно да ће, уколико буде изабран, Путин наставити да јача Русију. Путин га је, наравно, саслушао и урадио оно што је сматрао да треба.
Апсурдност оваквог предлога прокоментарисао је и прес секретар руског председника речима. Да ”сваки пут кад нам изгледа да ништа апсурдније, ништа агресивније, непријатељскије и неконструктивније с те стране океана не може да стигне, погрешимо. Долази, нажалост!
Потпуно је јасно да је овакав предлог директно мешање у унутрашње ствари једне суверене државе, да крши међународно право, и коначно, да је мало вероватно да ће га Конгрес усвојити. И зато се поставља питање – шта је, заправо, циљ ове иницијативе?
Империја на заласку
Један од могућих разлога је и свест да да је Америка империја на заласку, да иде силазном путањом, да је њена позиција хегемона одавно угрожена, и да ће 2024 .године ситуација бити далеко гора него данас, а данас имамо рекордну инфлацију, штампа се неограничена сума долара у који свет има све мање поверења, људи остају без посла, а корону никако да победе. За три године може бити само горе, па конгресмени не желе да у земљи коју сматрају једном од два најјача конкурента, виде јаког противника. Поготову не таквог као што је Путин, јер добро знају како он решава проблеме. Сетимо се само 2008. године када је у великој економској кризи Америка озбиљно пострадала – велики број предузећа је банкротирао, уништена је привреда читавих региона, а број самоубистава се вишеструко повећао. Русија је имала озбиљан пад рубље, али је успела да спасе своју привреду. И да „смири“ ратоборну Грузију, која је своју наивност и веру да ће им Америка помоћи да ратују против Русије, платила трећином сопствене територије.
Следећа криза је дошла 2014. године, када је Запад учинио све да онемогући отварање Олимпијаде у Сочију, али узалуд. Олимпијада је успешно завршена, Русија је вратила Крим себи, и спречила крвопролиће у Донбасу.
Чак и с пандемијом ковида се Русија успешније бори од Америке. Она је врло рано направила вакцину, а потом и још четири. Број оболелих је далеко мањи него у САД, које бележе и рекордну смртност, а празне продавнице и несташица основних потрепштина као да су се преселиле из СССР-а у Сједињене Државе.
Једино решење је слабљење Путина, а то је готово немогућа мисија – не помаже ни изазивање проблема на њеним границама, ни дефиле војних бродова и авиона у њеним територијалним водама, покушаји изазивања обојених револуција, санкције, гасни ратови…
Одговор на Путинове поруке
Има мишљења да је Предлог резолуције одговор на недавни Путинов говор у коме је јасно ставио до знања да Русија неће трпети ни америчке ракете, ни стратешке бомбардере на својим границама.
Ако је тако – онда је одговор прилично неадекватан јер се на ракете и авионе не одговара резолуцијама. Али, оставимо то америчким мајсторима апсурда, избори су још далеко, а Путин сасвим сигурно неће доносити одлуке на основу резолуција америчког конгреса.
А чак и да се, хипотетички, таква резолуција донесе, она апсолутно не би нанела штету Русији, која уосталом, има искуства с таквим одлукама. Својевремено, неке земље нису признавале Совјетски Савез, па га то није омело да буде једна од две најјаче светске силе. Не признају данас ни Лукашенка, па то Белорусију није довело до пропасти. Не признају Крим као део руске територије, а Крим се развија брже него у последњих три деценије…
Штета би била нанета пре свега међународном праву и целом свету јер се данас ни један важан светски проблем не може решити без Русије. С ким би Америка и њени савезници, који би, највероватније кренули за Америком, разговарали, ако не с Путином?
Све у свему, један правно бесмислен, у суштини баналан, покушај провокације срачунат на онемогућавање било каквог поправљања веома затегнутих односа две велике силе, поготову пред недавно најављени нови сусрет два председника.