Херш: Од саботаже „Северног тока“ Немачка је у расулу

Данас је широко распрострањено уверење да би руски председник Владимир Путин одложио или одустао од упада у Украјину да је добио уверавање државног секретара САД Ентонија Блинкена да Украјина неће бити примљена у НАТО. Уместо тога, амерички председник Џозеф Бајден обећао је на конференцији у Белој кући да ће САД уништити Северни ток 1 и 2, пише прослављени новинар Симор Херш у најновијем тексту на свом блогу.

Подсећајући да је јефтини гас био мотор-покретач немачке економије, Херш наводи да је идеја о дизању у ваздух Северног тока 1 и 2 потекла из америчке обавештајне заједнице, предвођене ЦИА. Најтајнија јединица ове агенције осмислила је начин да уради оно што је Бајден желео: да суочи Путина са претњом која би га натерала да одустане од уласка у рат. Подстакнут самоувереношћу ЦИА, Бајден је запрепастио обавештајну заједницу када је запретио на конференцији за медије, коју је држао са немачким канцеларом Олафом Шолцом у Белој кући 7. фебруара 2022, да ће дићи у ваздух „Северни ток“.

Тим ЦИА, пише даље Херш, у тајности је у Норвешкој наставио да ради на свом задатку и изнашао начин да га и обави у рано пролеће. Сматрало се да ће Бајден јавно рећи Путину да је урадио оно што је претио да ће учинити и да Путин мора да схвати да има посла са америчким председником чије речи морају озбиљно да се схвате.

Али Бајден се предомислио у последњем тренутку, иако су подводне бомбе већ биле постављене и спремне, и операција је стављена на чекање. Тим ЦИА није добио никакво објашњење, а америчке бомбе остављене су где јесу, да буду активиране кад год Бајден одлучи.

Бомбе су активиране са удаљености на Бајденов захтев 26. септембра, шест месеци након почетка Специјалне војне операције из разлога који никада нису разјашњени, истиче Херш, јер је Бела кућа инсистирала тада и чини то  дан-данас да није имала ништа са детонацијама.

Амерички новинар подсећа да је било потребно четири дана да новинари у Белој кући поставе питање у вези са „Северним током“, као и да је тада стигло објашњење Бајдена да се радило о „намерној саботажи“ и да Руси „пумпају лажи о томе“, као и изјава саветника за националну безбедност Џејка Саливена да је манир Русије да „оптужује да је неко други то урадио“ и да чекају налазе истраге.

Херш подсећа и да су Шведска и Данска најавиле да ће заједнички радити на истрази, да им се придружила и Немачка, а да је Русија била искључена из међународне истраге.

„Од тада ништа нисмо могли чути о узорцима подводних експлозија ни од Шведске ни од Данске, иако су обе државе знале да су САД вежбале подводно роњење у Балтичком мору у месецима пре експлозије. Неуспех две државе да заврше своју истрагу можда је подстакнут чињеницом, како ми је речено, да неки високи званичници у обе земље тачно знају шта се догодило“, наводи Херш.

Америчка обавештајна заједница, заједно са немачким званичницима, подржала је новинаре који су писали о могућим узорцима експлозије „Северног тока“, а такви извештаји укључивали су приче о броду за високоризично роњење који је наводно био умешан у саботажу гасовода. Херш напомиње и да ни Бајден ни Шолц нису покренули озбиљнију истрагу експлозија на гасоводу.

Један од последњих који је говорио на ову тему био је француски демограф и политиколог Емануел Тод који је постао познат широј јавности у Европи када је 1976. године предвидео, на основу растуће стопе смртности одојчади, да је Совјетски савез осуђен на пропаст, пише Херш.

Тод је постао све више критичан према америчкој спољној политици, нарочито њеној помоћи Украјини коју је описао као „пораз за Запад без да постане победа за Русију“.

У недавном интервјуу, он је рекао да је један од великих циљева америчке политике, а тиме и НАТО-а, да онемогући помирење Русије и Немачке.

„То је био узрок великог страха и зато су Американци дигли ‘Северни ток’ у ваздух“, рекао је Тод позивајући се на истраживање Симора Херша.

У време када је Бајден наредио дизање у ваздух гасовода, амерички страх био је да ће се Шолц, који је по наређењу Вашингтона зауставио да већ спремни руски гас потече „Северним током 2“, предомислити, пустити руски гас и олакшати бриге немачке економије утврђујући важну енергетску силу за немачку индустрију. Није смело да се дозволи да се то догоди и Немачка је од тада у економском и политичком расулу, закључује Херш.