Хероји СВО за РТ Балкан: Прича о момку који је зарадио Орден за храброст и жени која превија рањенe

Сергеј Алексејевич Лукјанец

Старији поручник Сергеј Алексејевич Лукјанец лично је учествовао у јуришним операцијама, током којих су освојена важна непријатељска упоришта и заплењена велика количина оружја стране производње

Носилац је Ордена за храброст, који је добио док је био на осматрачници и открио кретање четири непријатељска возила, а медаљу Суворов је добио док је радио на радарским станицама, идентификујући опрему и непријатељске снаге.

Старији поручник Сергеј Алексејевич Лукјанец, херој Специјалне војне операције, открио је РТ Балкан зашто је одабрао војну професију, као и како је открио кретање колоне непријатељске опреме, након чега је артиљерији пренео координате и прилагодио ватру док непријатељ није био потпуно уништен.

„Морамо да чувамо своју домовину, како би наша породица и пријатељи мирно спавали код куће. За мене је војска елита нашег друштва, која штити нашу државу. По завршетку школе одлучио сам да одем у војску, која ми се свидела и тако је почела моја војна каријера“, каже Лукјанец за РТ Балкан.

Како додаје, лично је учествовао у јуришним операцијама, током којих су освојена важна непријатељска упоришта и заплењена је велика количина оружја стране производње.

„Тешки тренуци се, наравно, дешавају, али не треба одустајати – морате ићи напред. Увек окружен оданим саборцима који ће вас, ако ништа друго, подржати, који вам неће дозволити да одустанете и који ће вам помоћи да идете напред. Један од тешких тренутака који се памте јесу рањени другови. Страх вероватно постоји код свих, али морате га савладати“, указује старији руски поручник.

Он наводи да је његова прва државна награда медаља Суворов, а након тога је одликован и Орденом за храброст, који је добио док је био на осматрачници.

„Моја породица наравно брине. Али, ја им кажем да немају разлога за бригу. Сигуран сам да ће све бити у реду. Победићемо“, поручио је руски војник.

Млађи водник Валентина Викторовна Јанушаускенa, главна медицинска сестра болничког одељења санитетске чете каже за РТ Балкан да је знала од самог почетка у шта се упушта када се одлучила медицинско образовање.

„Када сам стигла у службу и потписала уговор, одмах сам почела да помажем војницима. Кроз наше руке сваки дан пролази огроман број бораца, посебно у офанзивним данима. У тим ситуацијама немате пуно времена да размишљате“, наводи Јанушаускенa. 

Како наводи, у почетку, када су стигли у те болнице, били су свесни да су ризикују своје животе и здравље.

„Радимо током гранатирања, и под налетима авиона, али медицинска нега не престаје. После објаве делимичне мобилизације, тада сам била веома забринута за читав мушки део наше популације, јер сви ти људи су нечији отац, брат, муж или деда. И када сам сазнала за мобилизацију, нисам имала напад хистерије, јер сам челична жена, али сам била страшно забринута. У том тренутку сам одлучила да треба да будем ту, јер и ја имам сина који расте“, навела је она.

Наиме, Јанушаускенa је добила медаљу „За војну храброст“ другог степена, као и медаљу „Учесник СВО“.

Током годину дана збринула је више од 5.000 војних лица, који су се касније вратили на дужност, а такође је пружала медицинску помоћ цивилном становништву.