ХАГ И ЛОНДОН УДАРНЕ ПЕСНИЦЕ: Европски медијски рат с Русијом
Фото: РТРС
Криница, Пољска – Док Москва сматра да ТВ канал Раша тудеј, медијска платформа Спутњик и многи други локални медији на руском језику само приказују руски поглед на свет, за САД и многе чланице Европске уније то је само руска пропаганда која шири лажи и дезинформације. Док Берлин, Париз, Рим и Мадрид засад немају намеру да медијски ратују с Москвом, Хаг, Лондон, Варшава и балтичке престонице увелико припремају „оружје” за овај медијски рат.
Минулих дана на Економском форуму у пољској бањи Криници бројни европски политичари и експерти су разматрали форме „хибридног рата” с Русијом, „како се на Балтику супротставити руској мекој моћи у акцији”, као и „сценарије за Русију после Путина”. Истовремено, пољски шеф дипломатије Гжегож Шетина је у Варшави организовао донаторску конференцију за пројекат који би требало да „смањи утицај руске пропаганде” на земље ЕУ оне настале распадом СССР. На конференцији под називом „Слободни и објективни медији у земљама Источног партнерства и изван њих” окупило се 35 државних делегација из Европе, Канаде, САД, Јапана и Новог Зеланда с циљем да прикупе новац за стварање својеврсне новинске агенције која би бесплатно делила информације на руском језику.
Иницијатива о медијском контраудару на Русију потекла је у Европској задужбини за демократију која је за Холандију урадила извештај о руској кампањи дезинформисања после пада авиона на лету МХ 17 у Украјини прошле године када је погинуло стотинак Холанђана. За то је фондација од званичног Хага добила пола милиона евра, док је за њен предлог да се ствара медијски садржај којим би се парирало Русима Холандија издвојила још милион и по евра. Пољска се придружила овој идеји, и на донаторској конференцији издвојила милион евра.
Европска задужбина за демократију је првобитно разматрала отварање ТВ станице, али се због недостатка средстава и питања ко би контролисао то предузеће одустало од те идеје. Уместо тога, предложено је оснивање „фабрике садржаја” која ће да производи материјал на руском језику, с циљем да тај садржај буде ширен на интернету а да га ТВ станице и остали медији у земљама на ободу ЕУ, попут Молдавије, могу бесплатно користити.
Осим тога, предложено је и оснивање такозваног центра за медијску изузетност у којем би се обучавали новинари који извештавају на руском језику, а на конференцији у Варшави представници Летоније су рекли да су спремни да они финансирају оснивање овог центра.
Пољски министар спољних послова сматра да ће „фабрика садржаја” бити „нешто што не користи језик пропаганде и агресије, већ стварне, поуздане информације”.
„Ова (руска) пропаганда захтева наш одговор. Али одговор не би требало да буде контрапропаганда. То би требало да буде објективно информисање на руском језику”, рекао је Шетина, најављујући да ће се први садржаји из ове „фабрике” појавити почетком следеће године.
Међу шефовима дипломатија ЕУ који подржавају овај пројекат је и литвански министар Линас Линкевичијус, који критикује све оне у ЕУ који „руски пропаганду виде као нешто егзотично што погађа само животе људи негде далеко – у Украјини, Грузији, Русији”. Он у ауторском чланку за „ЕУ обзервер” истиче да „пажљиво спаковане лажи проналазе пут до јавности широм Европе”.
„То је резултат систематске и исцрпно финансиране кампање и рећи да је Запад имун јер има мноштво медија, није истина. Заправо, делови јавности ЕУ, који говоре руски, било да су у балтичким земљама или у Лондону, добијају пре свега Кремљов поглед на свет. То је резултат језичких ограничења и старих медијских навика. У овој сфери, медијски плурализам значи плурализам ТВ канала који су манипулисани од једне (руске) власти”, сматра Линкевичијус и додаје да као што би требало да је из гасне кризе Европа научила лекцију да мора да се супротстави „Гаспромовом” монополу у снабдевању гаса тако је „сада време да се супротстави руском ’инфопрому’, који информације користи као оружје на исти начин као што Кремљ користи снабдевање енергијом као оружје”.
Он се жали што се медији „из којих говори Кремљ” оснивају у „нашим градовима” и тако на себе стављају етикету „направљено у ЕУ”, а потом „тихо шире мржњу, надајући се да их, због свете краве слободе штампе, нико неће питати зашто то раде”. Због тога он подсећа на предлог који су он и његов британски, естонски и дански колега изнели у јануару када су позвали „ЕУ да одговори на пропаганду Кремља” и то тако што ће осигурати алтернативе за добијање информација, подићи свест јавности, бити упорна у комуникацији користећи чињенице и захтевати одговорност медија.
„То нема никакве везе с цензуром или производњом наше сопствене пропаганде/лажи”, истиче он и додаје да пропаганда није легитимни облик јавне дипломатије. „Наша наивност нас спречава да предузмемо одговарајуће акције, чак и када друга страна пређе у необјављени информативни рат”.
Балтички и пољски политичари се, према свему судећи, жале на то што Немци, Французи, Италијани и Шпанци не показују превише жеље да улазе у овакав медијски обрачун. Тако је на форуму у Криници бивши премијер Литваније Андриус Кубилиус рекао да балтичке земље одмах препознају руску пропаганду али је он забринутији „за скривене методе утицаја”.
„На пример, Први балтички канал делује као руске град-ракете само у области пропаганде, али то се може лако препознати као пропаганда. Много више је за нас узнемирујуће што Руси покушавају да утичу на наше конвенционалне медије и поједине политичке процесе користећи коруптивне шеме. Такође забринут сам да су западне престонице предмет ове пропаганде”, рекао је Кубилиус, додајући да би земље источне Европе са Украјинцима требало да организују „заједничке пројекте у Берлину, Паризу, Мадриду, континуирано радећи да направимо групу пријатеља међу политичарима којима бисмо могли да отворимо очи да уоче пропаганду Москве”.
Источна Европа је на Западу за медијски рат против Русија засад наговорила Холанђане, Британце, Данце, Швеђане, али и Брисел где је Европска служба за спољне послове формирала је посебну комуникациону ћелију коју званичници ЕУ зову „истеривачи митова”.
Осим тога, и Би-Би-Си је најавио учешће у медијском рату с Путином, најавивши да жели да оснује ТВ канал на руском језику како би „промовисао демократију и слободу”. Ова најава долази само пет година пошто је Би-Би-Си укинуо свој програм на руском језику због малог интересовања публике.
