Нуклеарна подморница за специјалну намену пројекта 09851 „Хабаровск“, која је способна да носи до шест стратешких беспилотних летелица „Посејдон“, биће уроњена у првој половини 2021. године. Ово је руским медијима саопштио извор у војно-индустријском комплексу, али још увек нема званичне потврде информација. Ипак, ово није прво спомињање „Хабаровска“ у контексту „Посејдона“. Летос је „Форбс“  писао да би ова подморница са одговарајућим „пуњењем“ могла да промени светску тактику подводног ратовања.

„Оружје Судњег дана“ у седам тачака

Подсетимо се шта се зна о „Посејдону“.

Стратешки подводни роботски систем 2М39 „Посејдон“ први пут је јавности представио руски председник Владимир Путин у својој поруци Федералној скупштини Русије 1. марта 2018. године.

Али информације о овом пројекту, који се раније називао „Статус-6“, појавиле су се још 2015. године, када је слајд са презентације на војном састанку са руским председником завршио (случајно?) у вестима једног од руских канала.

Ради се, по свему судећи, о беспилотном подводном апарату са енергетском компонентом малих габарита, неограниченим временом задржавања под водом и термонуклеарном бојевом главом капацитета можда више од две мегатоне. Његов задатак је да онеспособи инфраструктурне објекте на великом подручју обале агресора у условима када су копнене, ваздушне и конвенционалне компоненте руских стратешких нуклеарних снага већ уништене. Стога се „Посејдон“ понекад назива оружјем „Судњег дана“.

Очигледно да ће „Посејдоне“ бити тешко открити и уништити: они су мањи и тиши од подморница. Поред тога, моћи ће да издрже веће притиске и буду на дубинама изван домета савремене опреме за откривање.

Са тих дубина, беспилотни апарат може да нападне ескадрилу бродова, захваљујући својој „невидљивости“ (или „нечујности“) за системе хидроакустичке одбране.

Тактика распоређивања „Посејдона“ може бити следећа: у угроженом временском периоду беспилотне летелице се лансирају са подморница у областима океана удаљеним од обале наводног непријатеља. Ако дође тренутак истине, „Посејдони“ добијају наредбу „напад“ преко средстава комуникације ултра великог домета и ниских фреквенција.

Из овога следи да ефикасност употребе ових беспилотних летелица не зависи само од њиховог „пуњења“, већ и од савремених средстава за испоруку „Посејдона“ до места борбеног дежурства.

Колико подморница је потребно?

Први носач „Посејдона“ је била истраживачка експериментална подморница К-329 „Белгород“, иначе, најдужа подморница на свету – њена дужина је око 180 метара.

„Белгород“ је поринут 23. априла 2019. године и његова изградња се завршава у војном бродоградилишту „Севмаш“ у Северодвинску на северу Русије. Овде ће 2021. године вероватно започети поморска испитивања ове подморнице заједно са комплексом „Посејдон“.

Али „Белгород“ је истраживачка подморница. На подморници ће се одвијати испитивања на пољу коришћења различитих роботичких подводних средстава и интеракције са нуклеарним дубоководним станицама. А редовни носач комплекса „Посејдон“ ће постати нуклеарна подморница за специјалну намену пројекта 09851 „Хабаровск“, која се такође гради на „Севмашу“.

Још увек нема поузданих података о карактеристикама „Хабаровска“. Према проценама стручњака, дужина подморнице може бити већа од 110 метара, а укупни депласман око 10 хиљада тона. Односно, то ће бити нуклеарна подморница која се по величини може упоредити са вишенаменском подморницом са крстарећим ракетама пројекта 885 „Јасењ“. Може се претпоставити да ће брзина подводног кретања „Хабаровска“ бити око 30 чворова, али у овом тренутку је боље оставити нагађања по страни и сачекати званичне информације у вези са карактеристикама најновије подморнице.

Зашто подморница није изграђена раније?

Још нико на свету није изградио тако велику нуклеарну беспилотну летелицу, као што је „Посејдон“, и сходно томе, ни подморнице-носаче за такве апарате. Чак је и лансирање беспилотног апарата из лансера подморнице изузетно тежак технички задатак. Ствар је у томе да након лансирања апарата, у лансер подморнице одмах улази неколико десетина тона воде и без специјалних мера она може „пропасти“ у дубину, а затим, након испумпавања воде, напротив, може да изгуби дубину због губитка масе. Подморнице-носачи типа „Хабаровск“ или експериментална подморница Б-90 „Саров“, на којој је почетком 2010-их био тестиран прототип будућег „Посејдона“, опремљене су врло обимним специјалним баластним цистернама које су одговорне за одржавање подморнице на потребној дубини.

За остало се верује да подморнице пројекта 09851 „Хабаровск“ максимално користе техничка решења разрађена на њиховој стратешкој „браћи“ — ракетним подморницама 955А „Бореј А“.

Изградња подморнице „Хабаровск“ је започета у Северодвинску 3. јуна 2014. године. У почетку се очекивало да ће 2018. године подморница бити поринута, а 2020. године да ће постати део руске флоте. Али, очигледно, ове прогнозе нису узимале у обзир чињеницу да је пројектовање подморнице текло готово истовремено са њеном изградњом. Наравно, економска криза 2014. године је такође утицала на брзину градње, као и пандемија 2020. године.

Ако подморница заиста буде поринута у првој половини 2021. године, процес завршетка њене изградње ће трајати најмање две године, након чега ће започети испитивања како саме подморнице, тако и њене интеракције са „Посејдоном“, за који је и направљена. За то ће бити потребно још неколико година.

Тренутно се „Хабаровск“ гради у једном примерку, али већ су познати планови за опремање сваке од руских флота отвореног мора, односно Северног и Тихог океана, са две подморнице-носача комплекса „Посејдон“. То ће омогућити да се једна подморница држи у приправности у океану, док ће се друга припремати за борбено дежурство у бази. Мислим да ће дежурство у просеку трајати највише 90 дана — таква је аутономија савремених подморница.

Америка ради на свом систему

Наравно, овакав сценарио не игноришу Сједињене Државе, где ће бити направљени нови извиђачки и противподморнички системи. Укључујући и беспилотне који ће моћи да раде не било којој дубини. Заправо, Америка већ сада ради на подводном комплексу „Hammerhead“, за који се очекује да ће моћи да се супротстави Посејдону.

Да резимирамо: негде до 2025. године Русија ће можда увести у службу прву подморницу-носача на нуклеарни погон, која ће носити јединствени подводни стратешки комплекс наоружања. Ово је нова стратешка реалност, нова тема међународних споразума о ограничењу наоружања, нови фактор одвраћања и нова претња. Све зависи од тога ко и из ког угла гледа на тај систем наоружања.