Русија треба да гласа против британске резолуције о Сребреници или да потпуно промијени текст, посебно двије тачке о осуди и порицању геноцида, истиче руски академик и историчар Јелена Гускова.
Гускова у интревјуу истиче да британска резолуција не смије да прође Савјет безбједности УН, јер се њом осуђује цијели српски народ.
„Не смијемо дозволити да та резолуција прође у том облику и да буде изгласана“, наводи Гускова, која је руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука.
Она сматра да би било добро да Русија предложи промјену текста британске резолуције, односно да се из текста избаци да се „осуђује свако порицање геноцида у Сребреници“, а тамо гдје се „осуђује геноцид у Сребреници“ обавезно треба додати и – „српског, муслиманског и хрватског становништва“.
„Не могу да буду криви само Срби“, наглашава Гускова и напомиње да је то приједлог и предсједника Републике Српске Милорада Додика.
Она оцјењује да је у тексту британске резолуције врло опасан став да се „осуђује свако порицање геноцида у Сребреници“.
„Случај Сребренице показује да они не истражују, него измишљају. Они блокирају Србију са свих страна, а овом резолуцијом желе да блокирају потрагу за истином о догађајима у БиХ од 1992-1995. године“, истиче Гускова.
Према њеној оцјени, текст британске резолуције о Сребреници је „веома лукаво направљен“, са много помињања ријечи „геноцид“, а доминирају двије антисрпске тачке.
Прва је она у којој се „осуђује геноцид у Сребреници“, што значи да послије тога нико неће моћи да каже да геноцида није било, а друга тачка је „осуда о порицање тог геноцида“.
Гусова упозорава да је главни удар британске резолуције на Републику Српску, али, у случају да се та резолуција изгласа, био би осуђен цијели српски народ.
„На другим мјестима те резолуције пише и о геноциду уопште, као да су Срби правили геноцид и у другим мјестима. Зато не смијемо доволити да та резолуција прође“, наводи Гускова.
У интервјуу она напомиње да је ово испит и за Русију, која ће гласати и дискутовати о томе у Савјету безбједности УН.
Гускова указује да још нема чврстог става руководства Србије поводом британске резолуције и наводи да не зна како ће српска власт изаћи из ове ситуације, с обзиром на то да је парламент Србије прије неколико година сам изгласао своју резолуцију о Сребреници.
Једини чврст став јесте став Републике Српске и њеног предсједника Милорада Додика, наводи Гускова, и подсјећа да је Додик рекао да текст има доста лоших момената о чему ће разговарати са руским шефом дипломатије Сергејем Лавровим.
Гускова сматра да је и некадашња власт у Србији крива за ови ситуацију, јер је у парламенту прије неколико година изгласана резолуција о Сребреници.
„Послала сам отворено писмо српској скупштини и молила да не журе са доношењем те резолуције, јер ће то Србију скупо коштати, и поручила да треба направити научни тим који ће до краја да истражи тај догађај“, наводи Гускова, која је инострани члан Српске академије наука и уметности.
Према њеним ријечима, сада је дошло вријеме огромног притиска на Србију, Републику Српску и Русију, а Запад, нарочито Вашингтон, користи различите методе притиска, међу којима је и ова британска резолуција и Сребреници.
Гускова закључује да је добро што је кабинет предсједника Србије, према писању београдских медија, оцијенио да Србија треба да затражи од Русије да блокира британску резолуцију.
Тагови: Јелана Гускова, Резолуција, Русија, Сребреница