Грушко: Уколико НАТО пређе на политику обуздавања, Русија ће почети са контраобуздавањем

Процес проширења НАТО-а носи са собом неприхватљиве ризике којима ће се Москва супротстављати, изјавио је заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко на конференцији за новинаре после састанка Савета Русија-НАТО. Како је рекао, уколико НАТО пређе на обуздавање, Русија ће започети контраобуздавање.

„Ако НАТО пређе на политику обуздавања, то значи да ће са наше стране бити политика контраобуздавања“, рекао је Грушко после састанка Савета НАТО-Русија у Бриселу.

Русија је искрено и отворено указала да би даље погошравање ситуације могло довести до страшних последица по европску безбедност, додао је заменик министра спољних послова.

„Ми смо врло искрено, директно, не покушавајући да улепшавамо, користећи неке политички коректне формуле, указали на чињеницу да би даље погоршавање ситуације могло да доведе до најнепредвидивијих и најстрашнијих последица по европску безбедност. Русија се не слаже са таквим сценаријем“, нагласио је руски дипломата.

Он је констатовао да Сједињене Америчке Државе и њени савезници покушавају да остваре супериорност у свим областима и на свим могућим бојиштима.

„То су копно, ваздушни и морски простори, а сада свемир и сајбер-простор. На свим могућим бојиштима. Концептуално, оперативно и технички снижава се граница за употребу нуклеарног оружја – видимо да се у сценарије разних војних вежби уводи нуклеарна компонента и због тога смо такође најозбиљније забринути“, нагласио је Грушко.

Он је навео да ће Русија предузети мере како би одбијала претњу својој безбедности војним средствима, ако то не буде могуће политичким средствима.

„Имамо сет законских војно-техничких мера које ћемо применити ако осетимо реалну опасност по безбедност, а већ сада осећамо да се наша територија сматра објектом за циљано ударно оружје. Наравно, не можемо да се сложимо са тим. Предузимаћемо све неопходне мере како бисмо војним средствима одбијали претњу, уколико не успемо политичким“, истакао је дипломата.

Проширење Алијансе

„Други фактор који озбиљно утиче на погоршање безбедности у Европи је процес проширења Алијансе. Подсећам да је 1997. године само једна земља која има заједничку границу са Русијом закуцала на врата НАТО-а и то је Пољска. Данас су у састав НАТО-а ушле многе државе и њихове територије очигледно се користе за пројектовање суле у правцу Русије из различитих географских праваца и у стратешке дубине“, рекао је високопостављени дипломата.

„То такође озбиљно погоршава нашу безбедност и ствара за њу неприхватљиве ризике којима ћемо се супротстављати“, нагласио је Грушко.

Ситуација са контролом наоружања у Европи потпуно је деградирала, констатовао је Грушко.

Он је истакао да проширење НАТО-а не решава никакве проблеме у области безбедности.

„Што се тиче ширења НАТО-а уопште, нећу сада да набрајам земље, ми смо увек говорили да проширење НАТО-а не решава никакве проблеме у области безбедности. Проширење НАТО-а не брише линије поделе, већ их одводи у правцу у коме се (НАТО) шири“, објаснио је Грушко.

„Данашњи састанак био је посвећен управо анализи свих фактора који утичу на деградацију европске безбедности, коју посматрамо последњих година“, објаснио је дипломата.

Он је нагласио да Москва и Северноатлантска алијанса уопште немају обједињујућу позитивну агенду, као и да је НАТО одлучан да обуздава Русију.

„Коначно, један од елемената ове прилично тужне слике је да је као резултат одлуке НАТО-а обустављена свака практична сарадња између нас и Алијансе у областима од заједничких интереса. Данас уопште немамо уједињујућу позитивну агенду“, прецизирао је Грушко новинарима.

„За то се издвајају колосални ресурси, не крије се да је то главна сврха алијансе и управо та чињеница деструктивно утиче на покушаје изградње заједничке европске безбедности на другим принципима“, истакао је он.

Гаранције побољшавају безбедност свих

Гаранције које предлаже Москва побољшаће безбедност не само Русије, већ и земаља НАТО-а, сматра Грушко.

„Мере које ми данас предлажемо, у облику како су утврђене у нацрту споразума… омогућавају да се ова ситуација кардинално развије и поново врати изградњи европске безбедности на заједничким принципима и у интересу свих. То неће само побољшати стање војне безбедности Русије… већ ће и … унапредити безбедност самих земаља НАТО-а, посебно оних које данас себе називају фронтовским“, рекао је он.

Он је додао да Русија чврсто верује да принцип недељивости безбедности треба да узима у обзир интересе свих, а покушаји да се такав систем изгради без Москве осуђени су на пропаст.

„Једно од главних питања је да НАТО принцип недељивости безбедности схвата селективно. У очима НАТО-а, он постоји само за чланице алијансе. И у својим практичним активностима НАТО не намерава да води рачуна о безбедносним интересима других“, истакао је заменик министра.

„Чврсто верујемо да принцип недељивости безбедности треба да узима у обзир интересе свих, да су покушаји изградње безбедности против Русије без учешћа Русије контрапродуктивни и осуђени на неуспех. Нећемо дозволити да се то уради“, констатовао је Грушко.

О мораторијуму на распоређивање ракета

Предлог Русије да западне земље уведу контра-мораторијум на размештање ракета средњег и кратког домета у Европи у интересу је свих земаља региона, додао је Грушко.

„Наш став се огледао у предлогу председника Русије (Владимира Путина) након одлуке САД да се повуку из Споразума о ракетама средњег и кратког домета о увођењу мораторијума на распоређивање ракета овог типа у Европи. Дубоко смо уверени да је то је у интересу свих земаља: не само Русије, већ и европских држава“, рекао је заменик министра.

Он је напоменуо да Русија не жели да се понове догађаји из 1979. године, када су стране биле на ивици озбиљног ракетног сукоба у Европи.

Мислим да Европа треба да се изјасни о овом питању и да не дозволи да се такав сценарио понови у тренутној безбедносној ситуацији“, додао је Грушко.

Разговор био отворен

Разговори између Русије и НАТО-а били су отворени и садржајни, открили су многе разлике по фундаменталним питањима, рекао је заменик руског министра спољних послова.

„Желим да кажем да је разговор испао прилично отворен, директан, дубок, садржајан. Али је истовремено открио велики број разилажења по фундаменталним питањима“, навео је Грушко.

Како је навео, ако земље НАТО-а желе да сарађују са Русијом, онда Алијанса мора да прихвати мировну улогу Русије.

Према његовим речима, практично цела историја НАТО-а, упркос изјавама о његовој „одбрамбеној” природи, јесте историја ратова, интервенција које су оставиле трагове у виду уништених држава и милиона избеглица. Он је додао да је Русија заустављала ратове – Нагорно-Карабах, Абхазија, Јужна Осетија, Придњестровље.

„Ако земље НАТО-а заиста желе да сарађују са нама, морају да прихвате ову важну улогу Русије као земље која гарантује мир на огромном евроатлантском простору и која даје критичан допринос очувању мира и стабилности“, објаснио је он.

Деескалација у Украјини

Деескалација ситуације око Украјине је могућа, али за то је потребно натерати Кијев да се у потпуности придржава Минских споразума, истакао је Грушко.

„Овде је наш став апсолутно јасан – деескалација је могућа. Пре свега, треба да натерамо власти у Кијеву на пуну и безусловну примену Минских споразума који су део међународног права“, објаснио је он.

„Ако Мински споразуми буду реализовани, неће бити никакве претње ни безбедности Украјине ни њеном територијалном интегритету. Да би се олакшала таква деескалација, земље НАТО-а морају да прекину сву војну помоћ Украјини, зауставе испоруке оружја, повуку инструкторе, официре и војнике“, закључио је високи дипломата.

У Бриселу је око 14 часова завршена седница Савета Русија-НАТО. На челу руске делегације је заменик шефа дипломатије Русије Александар Грушко који је пет година био стални представник Русије при НАТО и заменик министра одбране Александар Фомин.

Са друге стране, Алијансу на преговорима представљају стални представници 30 држава-чланица НАТО-а, генерални секретар Јенс Столтенберг и заменица државног секретара САД Венди Шерман.
Састанак у Бриселу је наставак руско-америчких преговора о безбедносним гаранцијама одржаним 9-10. јануара у Швајцарској.

Повод за разговоре био је нацрт споразума о безбедносним гаранцијама који је Москва упутила Вашингтону и његовим савезницима у децембру. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби.