ГРУБ АТАК НА РУСИЈУ: Руше се европске границе за НАТО оружје

Русија се опет нашла на мети званичника НАТО-а, а овог пута разлог је жеља Северноатлантског савеза да за себе избоксује такозвани „војни Шенген“.

Командант америчке војске у Европи, генерал-пуковник Бен Хоџиз изјавио је да би приликом транспорта оружја и војног терета преко граница европских земаља требало да на снази буду посебна правила која би омогућила брже пребацивање снага НАТО-а. Циљ је, према његовим речима, да „Алијанса мора да буде у могућности да се креће једнако брзо или још брже од Оружаних снага Русије“, како би њихов потенцијал „обуздавања“ био ефикасан.

Војни аналитичар Андреј Млакар за Спутњик оцењује да је Русија опет искоришћена само као изговор како би НАТО остварио сопствене циљеве.

„Пре бисмо могли рећи да је господин Хоџиз бесан зато што су му Румуни, иначе чланови НАТО-а, ударили печат у пасошу и зато што је морао да прође царинске формалности. Наиме, на последњим НАТО вежбама које су одржане на истоку Европе уочен је проблем, односно препреке на које су наишле америчке и снаге Северноатлантске Алијансе у Европи приликом пребацивања технике. Установило се на пример да оклопно-механизоване јединице нису могле да се крећу, а поједини мостови нису могли да поднесу тежину оклопних возила која су транспортована. Царинске формалности такође нису довољно прецизиране, па су војници морали да прођу пасошку и царинску контролу, а генерал Хоџиз који је путовао у Бугарску морао је принудно да слети на војни аеродром у Румунији како би обавио царинске формалности“, објашњава Млакар.

Отуда је, додаје аналитичар, и кренула прича о формирању јединствене шенгенске зоне која би олакшала транспорт материјала и технике на исток Европе, а не да би спречила транспорт руске војне технике. Руси, напомиње аналитичар, имају специјални договор са балтичким државама за транспорт према области Каљининград и упркос свим постојећим тензијама, тај уговор никада није прекинут.

„Русија је ту само материјал добре пропаганде, а реч је заправо о унутрашњем питању НАТО снага, јер поједине европске земље имају врло рестриктивна правила транспорта. Примера ради, викендом се не могу кретати поједини видови транспорта, мора се смањити количина буке, не сме се угрожавати саобраћај и томе слично. Такође, царинске формалности не могу бити исте за оне чланице НАТО-а које су у ЕУ, и оне које су са друге стране Атлантика. Циљ је дакле да се снаге САД изузму из свих тих царинских прописа приликом пребацивања војне технике и формалности попут плаћања путарине, регулисања искрцавања. Суштина је: ’Ми можемо да се искрцамо кад год хоћемо, можемо да возимо куда и када хоћемо и једино то од вас тражимо‘“, напомиње Млакар.

Сличног става је и Владимир Шчербаков, експерт часописа „Независни војни преглед“, који за Спутњик каже да ако НАТО одлучи на нападне Русију, постојеће бирократске препреке за њих неће значити ништа.

„Међутим, у мирнодопско време НАТО у Европи има велике проблеме са логистиком. Замислите руског министра одбране Сергеја Шојгуа који, како би пребацио неку јединицу из Москве у Владивосток, мора да усагласи то премештање са свим руским регионима кроз које ће проћи војници. Отприлике у таквим условима се налази НАТО у Европи“, каже Шчербаков.

Он међутим не верује да би стварање „војног Шенгена“ помогло Алијанси у „одвраћању Русије“.

„Као прво, Русија не планира да нападне европске земље. Као друго, у случају евентуалног руског напада ’војни Шенген‘ неће помоћи НАТО-у, али поента је у томе што Американци користе причу о укидању препрека како би направили ’Европу без граница‘ за своје војнике. Притом, европске земље морају да, ако се плаше ’зле Русије‘, пристану на то“, истиче Шчербаков.

Идеју о такозваном „војном Шенгену“, напомиње војни аналитичар Андреј Млакар, здушно ће прихватити нове чланице НАТО-а, нарочито оне на истоку Европе, али је питање шта ће бити са оним земљама које су у ЕУ и старијим чланицама Северноатлантског савеза.

„У случају увођења ’војног Шенгена‘ неке земље би морале да мењају војне споразуме о транспорту и пребацивању снага, а морале би да мењају чак и локална правила, јер као земље ЕУ имају врло наглашену еколошку политику и законе о спречавању буке, па би то практично значило измену сијасет закона“, каже Млакар.

Андреј Кошкин, војни аналитичар из Москве за Спутњик каже да сви војни начелници из састава НАТО-а, па и они из САД, константно желе да докажу, најпре пореским обвезницима, да су њихово постојање и њихов ангажман неопходни, али и да је стално потребно увећавати новчане износе за њихово издржавање.

„Зато се изнова надувава мит о руској претњи у нади да ће им стално капати по нека парица, да се тако изразим. На пример, ’војни Шенген‘ им је потребан како би се у оквиру те територије без проблема премештала војна техника и тако освајала предност у односу на власти држава кроз које би се ти одреди кретали. Осим тога, желе да им докажу да се налазе у савезу који их поуздано штити, иако имају много других проблема под сопственим прозором. Нека се баве мигрантима, бирократијом и другим социјалним аспектима!“, поручује Кошкин.

Он додаје да ће војне структуре НАТО-а ипак и даље инсистирати на својој причи о Русији, како би за себе обезбедили што већи комад новчаног колача и комотан простор за опстанак у Европи.