Грађански рат у малом: Шта се стварно дешава у Америци /видео/

© Tanjug / AP Photo/Eric Thayer

Немири у Лос Анђелесу могли су се предвидети јер је дубока држава саботирала Трампа и у првом мандату па је очекивано да опет покушава да дезавуише једно од његових кључних предизборних обећања – обрачун с илегалним мигрантима. Ситуација у САД је данас ипак сложенија, па се зато и говори и могућем грађанском рату, оцењују саговорници Спутњика.

Дубока држава има много другачију агенду од Трампове, а немири у Лос Анђелесу су, сматра историчар Саша Адамовић, нека врста реакције на један од најважнијих сегмената политике актуелног америчког председника.

Лос Анђелес је већ данима поприште праве побуне миграната на чијем је сузбијању ангажована Национална гарда а у нередима ухпшено више од 50 особа. Немири су се касније проширили и на Сан Франциско, Атланту, Сијетл, Далас, Луисвил, Њујорк.

Мигрантско питање је, каже Адамовић, било важно и у току Трамповог првог мандата, сетимо се чувене приче о изградњи великог зида на јужној граници САД, па се и тада Трамп суочавао с препрекама.

Дубока држава саботира Трампа

Међутим, и Трамп и његов МАГА покрет („Учинимо Америку поново великом“) мигрантско питање пред претходне изборе ставили су на врх агенде, односно обећање да ће да заустави илегалну имиграцију а да ће све илегалне имигранте, које је председник САД увек сликао прилично мрачним бојама, да врати одакле су дошли.

„И тада као и сада покушавају да ту његову агенду оспоре и дезавуишу“, истиче историчар.

Он објашњава да Трампови противници то чине било одлукама одређених федералних судија који брзом реакцијом спречавају депортације илегалних имиграната, било организовањем масовних протеста са нередима.

Адамовића то подсећа на лето 2020. кад је убиство црнца Џорџа Флојда, опет уочи избора, покренуло покрет „Црни животи су важни“ што је искоришћено за масовну побуну али и да би се спречила победа Трампа.

„Ако је нешто позитивно у свему овоме то је да се сада побуна дешава на почетку Трамповог новог мандата, а не на крају јер би то била потпуно другачија ситуација. У овом тренутку мислим да Трамп има све алате и могућности да угуши побуну и коначно реализује практично главно предизборно обећање о депортовању илеалних миграната у што већем броју. Наравно, отпори ће бити велики али мислим да је у овом тренутку кад је он практично најјача политичка личност у САД много већа могућност да се та ситуација реши повољно по њега него што је било у прошлом мандату“, верује саговорник Спутњика.

По његовом мишљењу, дешавања у Лос Анђелесу би чак могла да ојачају базу Трампове подршке широке јавности која као озебли сунце очекује решење питања имиграната будући да милионски прилив илегалних усељеника мења идентитет САД и претвара је малтене у мултиетничку државу Трећег света.

Дуга традиција расних немира у САД

Политиколог др Стеван Гајић из Института за европске студије, на питање могу ли дешавања у Лос Анђелесу покренути ширу побуну подстичући друге државе под руководством демократа да крену стопама Калифорније, упозорава да се о идеји грађанског рата у Америци већ дуго говори.

„Само је питање које би биле поделе у том грађанском рату. Он свакако не би изгледао као онај почетком друге половине 19. века.“

Што се тиче расних немира, подсећа Гајић, ово нису ни први ни последњи које Америка доживела: расни немири с јаком социјалном компонентом догодили су се непосредно после Првог св рата 1919.године, па се 60-их година серија немира прошла широм Америке. Затим су 1992. године због инцидента кад су бели полицајци тешко претукли црнца Роднија Кинга избили огромни нереди у којима је погинуло преко 40 људи и причињена огромна материјална штета.

„То се периодично дешава. Али овај тренутак је специфичан зато што имамо сукоб у Трамповом табору, с милијардером Илоном Маском,“ напомиње Гајић.

Он додаје да је од почетка било јасно да тако два велика ега, Трампов и Масков, не могу да функционишу заједно те да је идеолошки проблем постојао од почетка јер Маск није оригинална МАГА.

Адамовић не искључује да међу њима на крају ипак дође до мирења.

„Трамп је на прошлим изборима окупио широку коалицију која му је на крају донела победу, а Маск је био важан део те приче али без обзира на то колико важан није у праву кад говори да је његова подршка Трампу, и новчана и кроз Твитер, била одлучујућа. Трамп би победио и без Маска, а Маск је имао среће што се на време током претходних месеци преоријентисао као неко ко је раније подржавао демократе па се пребацио да подржава републиканце и то у завршној фази протеклих избора. Са друге стране, Трамп је неко ко воли медијске сукобе, али није злопамтило“, каже историчар и истиче да је и потпредседник САД Џеј Ди Венс изразио жаљење због тог сукоба али и наду да ће се једног дана кад се слегне прашина Маск вратити у Трампов табор, што не би било за чуђење.