Говор у Конгресу који је трајao више од сат врeмена: Шта је Бајден поручио Американцима

Слобода и демократија нападнути су код куће и у иностранству, поручио је амерички председник Џозеф Бајден у говору о стању нације, одржаном у Конгресу.
Бајден је, у говору који је трајао 68 минута, подсетио на обраћање бившег председника Френклина Рузвелта Конгресу из јануара 1941, током немачког освајачког рата широм Европе.
„Налазимо се у до сада незапамћеном тренутку историје Сједињених држава са којим је потребно да се суочимо“, рекао је Бајден.

Бајден је говорио о значају наставка помоћи Украјини, која се последњих дуже од две године налази на удару руске инвазије.
„Сврха мог обраћања је да пробудим Конгрес и упозорим амерички народ да је демократија угрожена. Ако неко овде мисли да ће руски председник Владимир Путин да се заустави на Украјини – уверавам вас да неће. Моја порука Путину је једноставна: Нећемо отићи. Нећемо одустати. Ја нећу одустати“, рекао је Бајден.

Он је подсетио да је Украјини потребна војна помоћ и оружје како би се одбранила од Русије и да јој нису потребни амерички војници и особље.
„У Украјини нема америчких војника. Одлучан сам да тако и остане“, истакао је Бајден.
Бајден је критиковао бившег америчког председника Доналда Трампа због коментара којим је, како је рекао, охрабрио Русију да ради шта јој је воља земљама НАТО које не троше довољно новца на одбрану.
„Мислим да је то нечувено, опасно и неприхватљиво“, рекао је Бајден.

Бајден Трампа није помињао именом, означавајући га као свог претходника и бившег републиканског председника, али 13 пута употребио речи „мој претходник“, наводи АП.
Председник САД се осврнуо и на насилни упад у Конгрес 6. јануара 2021.
„Наслилници нису патриоте. Желели су да прекину миран пренос власти и пониште вољу грађана. Дошао је тренутак истине – не можете волети своју земљу само када побеђујете“, рекао је Бајден.
Бајден се дотакао и рата у Гази, најавивши да ће америчка војска направити привремену луку на обали Појаса Газе како би се обезбедила нова рута за испоруку хуманитарне помоћи.
Он је, такође, изразио континуирану подршку израелском народу и, како је рекао, њиховом праву да се бране.
Међутим, како додаје Вашингтон пост, он је позвао израелске лидере да ураде више на заштити палестинских цивила и да дозволе да више помоћи стигне у Газу, док је говорио о „срцепарајућем“ броју убијених Палестинаца услед израелских напада.

Бајден је рекао и да је јаз између количине производа које САД увозе из Кине, у поређењу са производима које извози у Кину, најмањи у више од 10 година.
„Наш трговински дефицит са Кином је на најнижој тачки у више од 10 година. Устали смо против кинеских непоштених економских пракси“, открио је Бајден, преноси Си-Ен-Ен.
Америчка медијска кућа наводи да је амерички трговински дефицит са Кином у 2023. години био 279 милијарди долара, према подацима америчког министарства трговине, и најнижи је од 2010. године.
„Међутим, разлог за смањивање трговинске размене није због Бајденове политике. Инфлација је натерала америчке потрошаче од куповине производа као што су електроника, што се углавном прави у Кини. Уместо тога, више су окренути плаћању рачуна и куповини намирница“.

Осим тога, тарифе Трампове администрације на кинеску робу, које Бајденова администрација није дирала, учиниле су да кинеска роба буде мање популарна за Американце, због скупље цене.
Зато, додаје се, први пут у две деценије, САД су увезле највише робе из Мексика.
Бајден се, такође, осврнуо на питање слобода америчких грађана, укључујући и права на абортус.

„Цео живот сам учио да прихватам слободу и демократију. Будућност базирана на суштинским вредностима које су обликовале Америку су поштење, пристојност, достојанство, једнакост, поштовање према свима. Давање фер шансе свакоме“, рекао је Бајден.

Међутим, у том делу говора, амерички председник није искористио реч абортус, због које се, како пише Вашингтон пост, осећа непријатно јер је посвећени католик, али је обећао да ће заштитити слободу на репродукцију, што је био јак адут демократама откако је Врховни суд 2022. године преокренуо одлуку из случаја Роу против Вејда из 1973. године, када је суд признао право на абортус.
„Они који се хвале да су преокренули одлуку Роу против Вејда, немају идеју о томе колико су жене јаке. Али, схватили су то када су видели резултате на гласачким листићима, пошто смо победили 2022. и 2023. године. Победићемо опет и ове године“, сматра Бајден.