Шест сати они су стајали окружени побјешњелим звијерима. Гађали су их јајима, брашном, млијеком, камењем, моткама, бацали на њих кисјелину…
Фашисти су имали куке и сјекире, а хероји – снагу духа!
Од њих су захтијевали да падну на кољена, скину Георгијевске ленте и пјевају химну Украјине. Ипак, они су поносно одолијевали наређењима и, под „кишом“ удараца стајали су, у свој својој величини. Нису се предавали и пјевали су: „Устани, земљо огромна“ (Свети рат).
Кола, у којима су их након 6 сати возили, фашисти су запалили. Сви су задобили опекотине. 48 Запорожаца је рањено, 28 је хоспитализовано са опекотинама од кисјелине и ватре, са преломима и повредама различите тежине, али нису се предавали! Зато су и побиједили.