ГЛОБАЛНИ УТИЦАЈ: Зашто Кина гради поларни ледоломац?

Изградња новог поларног ледоломца за Кинески центар поларних студија као допуна флоти и већ постојећем поларном ледоломцу „Сјуелунг“ изазива велико интересовање. Овај пројекат се развија у контексту све већег глобалног утицаја Кине и општег раста интересовања према ресурсима поларних региона.

Пре свега требало би указати на чињеницу да Кина традиционално гради ледоломце за потребе навигације у Бохајском мору и ова пловила су саставни део кинеске војне морнарице. Највећи брод овог типа, под називом Пројекат 272, познатији као „Хејбинг 272“, поседује значајан депласман, тачније 4.800 тона и може прећи до 7.000 км у режиму аутономне пловидбе. „Хејбинг“ 272 опремљен је и хелидромом, што значи да се овај брод може користити и ван кинеских територијалних вода.

Постојећи кинески војни ледоломци не могу се користити у поларним регионима. Кина има само један специјализовани поларни ледоломац „Хејбинг“. Прецизније, то чак није ледоломац, већ преправљено пловило, које је изграђено у Украјини као специјални транспортни брод додатно опремљен за пловидбу хладним морима.

Током претходних деценија поларна истраживања су била веома значајна и економски исплатива за многе земље, па и оне које не излазе директно на Арктик и Антарктик. Резултати таквих истраживања важни су за читав низ наука повезаних са изучавањем животне средине и могу да донесу значајан економски приход. Кина је веома активна у овој области и има чак четири истраживачке станице на Антарктику, где се испитивања обављају током читаве године.

Без сопственог ледоломца, Кина тешко може да спроводи озбиљнија истраживања. Све државе које су се веома посветиле испитивањима поларних предела, попут Велике Британије, Француске, Шпаније, Јужне Кореје и Јапана — имају своју специјализовану флоту и наравно ледоломце. У овом тренутку се чак и Индија озбиљно бави изградњом сопственог ледоломца.

Стари совјетски брод који Кинези користе до сада, чак и после ремонта и модернизације, тешко да би могао у потпуности да одговори на све амбиције Народне републике Кине, као велике морске државе. Стога замена овог брода, пловилом које би више одговарало потребама делује више него оправдано.

За последњих 20 година Кина је користила брод „Сјуелунг“ за истраживања на Јужном и Северном полу. Захваљујући својим димензијама, брод „Сјуелунг“ може превозити габаритни терет, али тешко може да се носи са пробијањем дебљег леденог покривача.

Кина се сада интензивно бави истраживањима на Северном полу, где се испитивања могу спроводити од јула до септембра. Ледоломац „Сјуелунг“ је до Северног мора пловио кроз Берингов мореуз, али се мора признати да овај брод није увек могао да испуни све задатке због својих техничких недостатака. Због тога је Кина почела озбиљно да се бави мишљу о изградњи поптуно новог ледоломца.

Све техничке карактеристике новог ледоломца, укључујући проходност, опреме за научне радове, безбедност и комфор за раднике биће првокласни. Приближна дужина новог ледоломца износиће 122 метра, максимална ширина 22,3 метра. Ледоломац ће моћи да плови до 60 дана у режиму аутономне пловидбе и да прими до 90 особа.

И предњи и задњи део брода биће додатно ојачани, односно направљени тако да могу да се боре са наслагама леда. Укупна површина новог пловила износиће 580 метара квадратних, а палубе ће бити посебно опремљене како би се на њима могла спроводити истраживања. На ледоломцу ће бити постављено до 40 специјалних контејнера у којима ће моћи да се превозе различити материјали и ресурси, добијени током испитивања у научним станицама на Јужном полу.

Тагови: Кина, Ледоломац