ЕУ је наводно заједница вредности, а видимо да у њој нема ни вредности, ни заједнице, ни правде, ни законитости, правила или поштовања уговора, каже за Спутњик историчар и професор Филозофског факултета у Београду, др Чедомир Антић.
„Све оно што представљају као највећи домет једног континента, који је иначе до те „одличности“ дошао не само захваљујући историјској срећи и врлини становника кроз историју, већ и тиме што је поробио пола света… Ако треба да нам само ту другу половину свог наслеђа ставља под нос, онда мислим да ЕУ није успела у томе што је хтела, већ вртећи се у том кругу неуспеха шаље нам и поруку шта треба да радимо у будућности“, истиче он.
А у будућности, додаје наш саговорник, српски народ треба да, како каже, у већој мери гледа своја посла. То значи да треба да консолидујемо своју државу, учинимо снажнијом нашу демократију и да очувамо државне и националне интересе. Неке од тих интереса, као што су национално јединство, ћирилица, култура, традиционалне спољнополитичке и трговинске везе негира управо ЕУ.
ЕУ је инструмент обесправљивања српског народа
БиХ је одувек била територија преко које су се преламали геополитички сукоби глобалних сила, па је тако и данас, када су у њој видљиви утицаји и сукоби европских глобалиста, трамписта, остатака пробајденовских (боље речено клинтонистичких) снага, Израела, Мађарске, Русије, Турске…
Док уз председника Републике Српске стоје Русија, Израел, Мађарска, па и поједине структуре Трампове администрације, бошњачку политичку елиту подупиру глобалисти. Хрвати, пак, трећи конститутивни народ који се игром историјске судбине нашао у истом ентитету са Бошњацима, балансирају између ових утицаја.
БиХ је, објашњава наш саговорник, мера снаге немачког државног програма, односно њеног империјализма, а у данашње време и европског наддржавног експеримента.
„БиХ је била највећа од малог броја аустроугарских колонија и очигледно је да, шта год да је Аустроугарска тамо радила, у томе није успела, осим да посвађа народе. Управо је око Босне почео аустро-српски сукоб и управо на том фокусу је и почео светски рат који је био на ивици да почне у последњих седамнаест година, од тзв. „Кругеровог телеграма“ 1897. године“, објашњава Антић, реферишући на први инцидент крајем 19. века због кога је већ тада могло да дође до обрачуна ондашњих великих сила.
Босна и Херцеговина је у последњих нешто више од сто година све време у фокусу великих сила и како су године пролазиле стање у БиХ било је све горе и горе: током Другог светског рата српски народ у БиХ прошао је кроз страховиту Голготу терора и масовних убистава, а данас је стање још горе јер ЕУ заправо и нема никакав утицај, а њене чланице у БиХ могу да запале рат који не би могле да угасе, додаје Антић.
Уз то, чланице ЕУ уз сам Брисел, од 1992. до данас служе као инструменти за обесправљивање српског народа. У својим мемоарима, некадашњи високи представник у БиХ, Педи Ешдаун пише како би само издиктирао високим европским званичницима које све дејтонске институције треба срушити, а они би то подржали уопште ни не знајући о чему се ради.
„Нешто је слично и данас. Они говоре о принципима, а довели су једног дипломату из Немачке који не може да докаже по којој основи борави у БиХ да води политику са оним моћима која је имао Луј XIV. Да не говоримо о томе да тај неименовани тражи да буде кажњен вербални деликт. И оно што је најгоре, он као кривично дело препознаје чињеницу да је непосредно изабрани председник Републике Српске, предвиђене дејтонским Уставом, потписао закон којим Народна скупштина тражи да буде спровођен дејтонски Устав“, наводи Антић.
На све то, појављује се Каја Калас, како Антић каже, један од корифеја свег зла у које је запао Запад, да каже како не дозвољава распад БиХ.
Немачка стоји иза пројекта обесправљивања Срба
Према Антићевим речима, у извесном смислу може се рећи да се у босанским гудурама води глобални светски рат – он се кроз БиХ прелама јер она је, као и Србија, једна од првих жртава тог рата. Сада посматрамо рушење тог западног фронта подигнутог према истоку.
„Јасно је да је Хрватска више на страни Српске него што је на страни Бошњака. Да ли би Хрвати и Хрватска више волели да имају „Велику Хрватску“? Вероватно би. То им је у крајњој линији и представљено као нешто пожељно, али виде да то не могу и знају да ће у перспективи изгубити све ако Срби изгубе Републику Српску. Неће их нико ни мазити ни миловати, видели смо то 1992/93. када су и сами били жртве бошњачке агресије“, објашњава Антић.
Бошњаци заправо и немају велику подршку, осим Немачке, Велике Британије и малих европских држава које су због рата са Русијом спремне да жртвују своје становништво и територију. Једино је питање шта ће урадити Немачка, која стоји иза пројекта обесправљивања Срба, додаје он.
„Видимо да је тај фронт срушен. Једино што могу да ураде је да изазову хаос, али уверен сам да Србија и Српска, а сада видимо и још неке земље, нису спремне да дозволе такву врсту авантуризма и свршеног чина“, закључује Антић.
