ПРЕКО сто година Америка и њени владари нису признавали геноцид над мојим народом.
Нису признали очигледно. Нису препознали истину.
Нису препознали једну од највећих трагедија у људској историји. А сви су добро знали да се та трагедија догодила.
Нису јер таква је била геополитичка ситуација.
Конјунктура им је била важнија од елементарног достојанства и елементарне правде.
А сада је Бајден признао геноцид над Јерменима.
Није то учинио зато што је за истину. Нити зато што више не може подносити порицање очигледног. А ни зато што је за правду.
Признао је зато што се геополитичка ситуација изменила.
Шта је Бајденово признавање геноцида за Јермене? Поклон? Празник? Саучешће? Не. То је милостиња.
Мој народ се не радује милостињи. Бар ја не желим да јој се радујемо.
Где си била, Америко, минуле јесени (за време рата за Карабах)?
Да ли си обрву померила? Ниси.
То је све што треба знати о односу америчке елите према Јерменима.
Нема никаквог односа Америке према Јерменима. Ни доброг ни лошег. Никаквог.
Сада Америка има закукуљене односе са Турском. Сада су им такви. Сутра ће бити другачији. Или неће бити.
А Јермени су за Сједињене Државе тек пушчица. Једна од њихових пушчица које оне могу неком свом складишту држати и стотину година, а могу ту пушчицу отуда извући кад им то затреба.
Стога се не радујем поводом овога што је Бајден урадио.
Ја тугујем. Баш као сам цео свој живот туговала 24. априла, сећајући се својих уморених предака и молећи се Богу за покој њихових душа.
А Бајден са тим нема никакве везе.
Аутор: Маргарита СИМОЊАН, главни уредник телеканала Russia Today