Георгијевска лента: Чувар сећања на хероје Другог светског рата и симбол нове борбе против нацизма

Акција „Георгијевска лента“ почела је данас у Москви уочи Дана победе 9. маја на традиционалном догађају у Међународном мултимедијалном центру медијске групе „Русија севодња“ где се 2005. године и родила идеја о томе.

Широм Русије акција ће се трајати од 25. априла до 9. маја.

Генерални директор МИА „Русија севодња“ Дмитриј Кисељов изјавио је тим поводом да је акција добила ново значење и смисао – поред тога што служи да се очува сећање на хероје Другог светског рата, постала је и симбол борбе против нацизма у оквиру специјалне војне операције у Украјини.

Русија је поново принуђена да ослобађа свет од нацистичке заразе, рекао је Кисљеов и додао да лента сада има и ново значење – велика подршка за оне који су на првој линији фронта, за људе у новим регионима Русије и на територији Украјине који подржавају те високе идеале.

Георгијевска, црно-наранџаста, лента представља један од најпрепознатљивијих симбола Дана победе. Одавно је прешла границе Русије и бившег СССР-a. У недељи која претходи Дану победе може се видети у свим европским градовима, па и у српским.

Настанак Георгијевске ленте доводи се у везу са 26. новембром 1769. године. На тај дан, царица Катарина Велика установила је орден Светог Великомученика Георгија Победоносца и одредила боје ордена — црну и наранџасту.

Недоумице настају када се говори о симболици боја. Гроф Липка пише 1833. године да боје симболишу барут и ватру, док се други историчари не слажу са његовом тезом и наводе како су црна и златна боја биле симболи царске Русије још од времена када је за грб Русије установљен двоглави орао.

Обе тезе имају смисла, али уместо расправе о томе шта представљају боје ленте много је важније шта представља лента данас и шта је представљала у руској историји.