Не стављају узалуд западни војни историчари Жукова у исти ред са Александром Великим и Наполеоном, сматрајући да је Жуков променио ток историје.

Од самог детињства Жуков је навикао на тежак и упоран рад. Године 1915. Жуков је донео одлуку да оде на фронт — у току је био Први светски рат. Прошавши обуку, Жуков је положио испит за чин унтер-официра. Већ тада, он је био одличан коњаник, владао је оружјем и методиком припреме војника. Од августа 1918. Жуков је служио у Црвеној Армији, учествовао у Грађанском рату. Без обзира на то што Жуков није стекао високо војно образовање, иза себе је имао мноштво завршених војних курсева. Академско образовање Жуков је заменио искуством Првог светског рата и Грађанског рата, службом на разним дужностима у Црвеној Армији.

Коначно, у јулу 1939. године био је именован за команданта Прве групе армија совјетске војске у Монголији. Управо тада, први пут је дошао до изражаја таленат војсковође Георгија Жукова, каже доктор историје, професор Војног универзитета Министарства одбране Јуриј Рубцов:

Жуков се испољио као прави иноватор у области војне вештине. То се показало још у време совјетско-јапанског конфликта на реци Халхин-Гол уочи Великог Отаџбинског рата, и посебно упечатљиво за време Великог Отаџбинског рата. Жуков се испољио толико упечатљиво, да је то чак Стаљин признавао, незванично му доделивши титулу спасиоца Москве. Стаљинградска битка, Курска битка, битка за Белорусију — операција „Багратион“ — свугде се Жуков показао врло изразито.

Почетком Великог Отаџбинског рата, он је нагло напредовао у служби. 23. јуна 1941. године био је именован за члана Штаба Врховне команде. А већ у августу постао је први заменик народног комесара одбране СССР и заменика Врховног команданта Стаљина. Жукову су увек давали најтеже деонице, где је пре свега била потребна снага воље и чврстина карактера. Управо под његовим руководством Црвена Армија је разбила непобедиви Вермахт код Москве. Није узалуд до саме смрти Жуков говорио: „Када ме питају шта сам највише запамтио из прошлог рата, увек одговарам: битку за Москву“.

Коментарише војни историчар, магистар историје Алексеј Исајев:

Рат се од блицкрига претворио у дуготрајни сукоб у којем је Немачка у даљој перспективи губила. Зато је заустављање војске Вермахта код Москве огромна заслуга Жукова. Ипак, она се тиме не ограничава.

Године 1974. маршал Совјетског Савеза Георгиј Жуков је преминуо и сахрањен је на Црвеном тргу испод зидина Кремља. Иза себе оставио је мемоаре „Сећања и размишљања и вечито сећање на Велику Победу“.