Гејтс: Успорило се са борбом против глобалних изазова, а Масков „Твитер“ ме брине

Оснивача „Мајкрософта“ брине „Твитер“

Стил доношења одлука на „Твитеру“ од када га је преузео Илон Маск, погоршава дигиталну поларизацију, сматра суоснивач „Мајкрософта“ Бил Гејтс.

„Волео бих да имам неки добар одговор на ово питање, јер је ситуација сада мање јасна него пре годину дана“, рекао је Гејтс „Фајненшл тајмсу“ на питање да ли је изазов борбе против таквих подела био инжењерски или ствар људске процене.

„Мислим, свакако, да ситуација са ‘Твитером’ узбуркава ствари. Да уместо објективног скупа мера које спроводи широка група људи, ви имате неку врсту самосталног доношења одлука без консултација са другима“, рекао је он.

Илон Маск је у октобру купио „Твитер“ за 44 милијарде долара. Од када је најбогатији човек на свету преузео технолошког гиганта, велики оглашивачи су напустили платформу друштвених медија незадовољни његовом стратегијом модерирања садржаја, а Маск је ове седмице анкетирао кориснике о томе да ли треба да се повуче са места главног извршног директора.

Гејтс, четврта најбогатија особа на свету, сматра да платформе друштвених медија „морају да се фокусирају на ствари које подстичу нереде или доводе до огромних заблуда о безбедности вакцина или маски.“

Он је проценио да је чак и за особу „поштеног ума са најбољом светском технологијом и бесконачним буџетом за особље“ понекад тешко да разликује скептична истраживања вакцина од теорија завере да вакцине праве људи који би само да се обогате и које не интересују потенцијалне последице по здравље.

Гејтс је навео поларизацију у америчком друштву и политици као разлог зашто се успорило са борбом против глобалних изазова, од решавања питања дечје парализе и маларије, преко ситуације у Украјини, до скока инфлације и климатских промена.

„Степен до ког је глобално здравље ван дневног реда ме веома брине“, рекао је он. Према његовим речима, међународна помоћ ће сада континуирано падати због ситуације у Украјини, што значи да ће многим афричким земљама бити теже да добију финансирање дуга од којих неке зависе.

САД би „апсолутно могле да ураде више“, оценио је Гејтс.

Поново је упозорио на следећу пандемију, рекавши да је „фрустриран“ што се више пажње не посвећује бољим дијагностичким тестовима и откривањем. Он је упоредио изазове са којима се свет сусрео после ковида са послератном реконструкцијом у 20. веку.

„После Другог светског рата, оно што је свет урадио било је прилично импресивно. До сада је реакција више личила на оно што се догодило после Првог светског рата, што није било толико импресивно. Надам се да то не значи да су нам потребне две пандемије пре него што људи то схвате озбиљно“, рекао је он.