ГДЕ СУ ГРАНИЦЕ: Хоће ли вакцине Била Гејтса заиста садржати нано-чипове?

Засад су стручни кругови већином уздржани и чекају на довољно оцена и сазнања о могућим типовима вакцина против коронавируса

Мада уз расправу о истинској делотворности и томе у којој мери ће то нарушити приватност, слободе и права грађана, у Европској унији и Америци се, по узору на неке азијске земље и Израел, припрема увођење телефонских апликација за праћење и упозоравање грађана на претњу лица заражених корона вирусом у њиховој близини. Истовремено се, засад с умереном пажњом, у Белгији и Француској развила расправа о томе да ли ће вакцина против коронавируса, на чијем проналаску раде многе земље, садржати и микроскопски нано-чип који би у циљу поузданијег праћења и зауздавања коронавируса био уграђен у тело људи који се буду вакцинисали.

Засад су стручни кругови већином уздржани и чекају на довољно оцена и сазнања о могућим типовима вакцина. Али, белгијски лекар, присталица природних лекова и лечења, доктор Тијери Шмиц, педагошки директор Европског института за природне медицине, снажно скреће пажњу и тврди да, у сарадњи са Светском здравственом организацијом, фондација Била Гејтса финансира седам пројеката вакцине против коронавируса, међу којима и уношење нано-чипа у људски организам.

Нано-чип би омогућио „надлежним установама”, здравственим и другим властима, да прате у потпуности шта се дешава у организму грађана, као и куда се крећу и с ким су у додиру, мада би идентитет грађана морао остати скривен… Белгијски лекар мисли да се ту граница између контроле заразе вирусима и надзора над грађанима уопште лако може прећи и посебно указује на чињеницу да се већ одмакло у трагању за вакцином која би у људски организам била усађивана као „тетоважа”.

Шмиц тврди да је Бил Гејтс у истраживања за проналазак вакцина против коронавируса већ уложио 250 милиона долара и каже да би лица која се вакцинишу с нано-чипом добила и неку врсту „пасоша” који то потврђује а наводи и да је експеримент с таквом чип-вакцином већ извршен на три хиљаде избеглица у Тајланду. Водећи амерички вирусолог Енди Гаучи упозорава да ће епидемија коронавируса поново напасти свет на јесен, немачка канцеларка Ангела Меркел је поручила у парламенту да „још ходамо по сасвим танком леду и даље смо на почетку пандемије”.

Немачка је отуд одлучила да кроз две-три недеље уведе могућност да грађани, који то желе, у своје смартфон и друге мобилне телефоне уграде управо развијену апликацију за праћење њиховог кретања и добијања информација лицима зараженим корона вирусом у њиховој близини. Као и Гугл и Епл у Америци, на увођењу оваквог програма за смартфон и мобилних телефона раде још неке чланице Европске уније.

Медији у Европској унији су подељени око тога колико ће праћење кретања вируса и блискости грађана са зараженим лицима преко телефонских апликација заиста бити битно за сузбијање болести, а колико то собом носи претњу да неке власти то искористе за шири надзор становништва. Тако ирски дневник Ајриш тајмс сматра да то због делотворности мора бити под надзором власти, националних здравствених установа, али да мора бити временски ограничено тако да корисник апликације може сам да је поништи кад епидемија прође.

Ипак праву узбуну је изазвала одлука европског конзорцијума „ПЕПП-ПТ” који довршава посао на тој апликацији, да на сајту о техничким својствима овог програма без образложења избрише став да се „обавезује да ће користити децентрализовани протокол у технологији”, дакле дати пуни увид у цео ток израде и садржај апликације.

Академске личности из 25 земаља су ставили до знања своју велику забринутост и затражили од влада да не прихвате примену апликације која без увида централизује податке. То би могло, стоји у саопштењу, да омогући „некој врсти власти или приватном сектору да спроводи надзор и катастрофално наруши поверење у примену такве апликације у друштву”.

 

Насловна фотографија: Ted S. Warren/AP

 

Извор Политика, 23. април 2020.