„Гаспром“ дао Вашингтону савет о „Северном току 2“: Никад не реци никад

Портпарол „Гаспрома“ Сергеј Купријанов посаветовао је америчког министра за енергетику Дена Брујета, који је раније проценио перспективе гасовода „Северни ток 2“, да не жури са закључцима.

Брујет је рекао да је уверен да Русија неће моћи самостално да заврши изградњу „Северног тока 2“ и на тај начин заобиђе америчке санкције. Према његовим речима, руска страна нема одговарајућу технологију.

„Никад не реци никад“, рекао је Купријанов у интервјуу за РБК.

Раније је Рајан Зеле, директор аустријске нафтне и гасне компаније ОМВ која финансира тај пројекат, изјавио да ће Русија моћи да доврши изградњу „Северног тока 2“. Према његовим речима, за то је неопходно пронаћи одговарајући брод, додајући да постављање цеви на малу дубину „не захтева супертехнологије“.

Санкције против „Северног тока 2“

Крајем прошле године амерички председник Доналд Трамп потписао је војни буџет који предвиђа санкције против гасовода „Северни ток 2“ и „Турског тока“. Сједињене Америчке Државе захтевале су да компаније које полажу цеви за гасоводе одмах престану са радом. Швајцарска грађевинска компанија „Олсиз“ повиновала се захтевима САД.

Министар енергетике Русије Александар Новак рекао је да брод „Академик Черски“ може да заврши изградњу „Северног тока 2“. При томе ће за његову додатну припрему бити потребно време. Брод је већ кренуо из луке „Находки“, где се налазио од октобра прошле године, у Сингапур.

Према речима портпарола компаније „Норд стрим 2 АГ“ за завршетак изградње гасовода остаје да се положи око 160 километара цеви на два крака.

Изградња гасовода

Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“. Он ће проћи кроз територијалне воде или искључиво економске зоне држава дуж обале Балтичког мора: Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке.

Гасовод подржавају, пре свега, Немачка и Аустрија које наглашавају да ће пројекат учврстити европску енергетску безбедност и које оцењују Русију као поузданог добављача.

Против гасовода се залаже неколико држава, а нарочито Украјина, која се плаши губитака прихода од транзита руског горива. Летонија, Литванија и Пољска заједно су изразиле своје негодовање због изградње „Северног тока 2“. Њихови лидери су уверени да је то политички пројекат. И Сједињене Америчке Државе незадовољне су плановима за изградњу гасовода, јер имају амбициозне намере за извоз свог гаса у Европу.

Русија је више пута позивала да се гасовод не посматра као инструмент утицаја. Према речима председника Русије Владимира Путина, за Москву је то искључиво економски пројекат.