Како је на отварању ове иницијативе у Британском музеју у Лондону рекао Тимоти Снајдер, професор историје на Јејлу, „постављање Украјине у контекст светске историје требало би да промени разумевање светских догађаја“.
„Цела историја Другог светског рата изгледа другачије ако схватимо да је главни ратни циљ Немачке било освајање Украјине. И историја 21. века изгледа другачије ако схватимо да се Украјина одупире руској инвазији“, навео је он.
Значај историје за изградњу државе и идентитета нације илуструје чињеница да је такозвани отац украјинске историографије Михаил Хрушевски био и први шеф марионетске украјинске државе 1917-1918, коју су на кратко успоставили Немци.
Ова иницијатива је замишљена као „огроман подухват“, чији је финансијер украјински олигарх Виктор Пинчук. Осим што ће финансирати рад 90 научника, Пинчук има намеру да финансира још три велике академске конференције, мноштво публикација и археолошка ископавања.
Пинчук, по образовању инжењер, обогатио се у турбулентним украјинским деведесетим годинама. Иначе, ова контроверзна личност је зет другог председника Украјине Леонида Кучме, који је оптуживан за корупцију и ауторитаризам. Сматра се да је он омогућио успон олигархије у Украјини.
Пинчук тврди да је Украјинска историјска глобална иницијатива „апсолутно независна“ и да он неће имати утицаја на истраживаче.
Председник иницијативе је Карл Билт, бивши премијер Шведске. Међу осталим сарадницима су историчарка Ен Еплбаум, адвокат Филип Сендс и украјински песник Сергеј Жадан.
Један од учесника је и контроверзни макро-историчар Јувал Ноа Харари, који је прозван и „учеником Клауса Шваба“, а чији су ставови о будућности људске врсте изазвали доста полемика на Западу. Према Харарију, Земљом ускоро неће доминирати хомосапијенс, већ нека врста киборга, вештачких бића, којима ће вештачка интелигенција и биотехнологија дати божанске моћи.
Како је изјавио Јарослав Хрицак, професор историје на Украјинском католичком универзитету у Лавову, важно питање које ће играти велику улогу у том пројекту је и „деколонизација Украјине“, односно питање да ли је „Украјина кроз историју била колонија Русије“, о чему ни међу окупљеним у овој иницијативи нема консензуса. Како је признао Хрицак: „Тешко да постоји тема у историји Украјине о којој можете да нађете консензус.“
Јулија Јурченко, која предаје политичку економију на Универзитету у Гриничу, још једна од учесница ове иницијативе, рекла је да пре 20 година, на истраживању украјинске постсовјетске економије на британском универзитету, „нико није био заинтересован за Украјину“, а да сада очекује да су „сви учесници радити заједно, учити из историје, и то на прави начин“.
Опрема: Стање ствари
