„ГАРДИЈАН“: Бојкот Мундијала 2018. — свет се променио, Енглези много тога не схватају
Фото: Sputnik
Одустајање енглеске репрезентације од учешћа на Светском првенству у фудбалу које се ове године одржава у Русији неће имати апсолутно никаквог ефекта на руску спољну политику, пише британски „Гардијан“.
Према мишљењу новинара овог листа Барнија Ронија, овакав потез изгледа посебно апсурдно ако се има у виду блиска повезаност британске економије с руским капиталом.
Односи Лондона и Москве све су напетији, због чега је било неизбежно да се фудбалски светски шампионат појави као прва тема коју британски политичари ужурбано користе као кец из рукава, пише Рони.
Принц Вилијам и други чланови краљевске породице одустали су од посете овом спортском догађају. Њихова одлука, међутим, тешко да ће озбиљно изнервирати Русију „која заузима прилично ниске позиције на списку ројалистичких земаља“.
Чудним сплетом околности, дан након финала Светског првенства у фудбалу 2018. биће обележена стота годишњица убиства руског цара Николаја Другог и његове породице, директних рођака садашњег монарха Уједињеног Краљевства, примећује аутор текста.
У међувремену посланик британског парламента Стивен Кинок предложио је британској премијерки Терези Меј да замоли ФИФА да одложи одржавање фудбалског првенства за следећу годину. Овакав предлог изгледа наивно, комично и сведочи о приметном неразумевању реалног утицаја Уједињеног Краљевства на свет спорта, сматра Рони.
Према његовом мишљењу, неопходно је прићи проблему зрело. Одустајање Енглеске од учешћа на Светском првенству у фудбалу неће имати апсолутно никаквог ефекта на спољну политику Русије него ће, сва је прилика, подсећати на покушај да се створи привид да се нешто ради у замену за доношење одлука које су с политичке тачке гледишта сложеније.
„Некада су бојкоти спортских такмичења били ефикасни, али свет се променио. Нераздвојно смо везани у многим сферама. Колико је апсурдно бојкотовати Светско првенство када су руски новац и утицај и даље изузетно блиско повезани с нашом економијом, правним системом и политиком; када руско богатство, и легално и сумњиво, халапљиво гута огромна светска перионица — лондонско тржиште некретнина“, наводи аутор.
Према његовом мишљењу, ако британска влада жели да се позабави овим случајем, посебно у сфери фудбала, онда треба да се заинтересује за финансирање клубова, не ограничавајући се на Челси и Арсенал.
Власти морају да истраже „како је ово богатство добијено и на шта се троши на сувереној британској територији“.
„То треба да се деси, али се неће догодити. У сваком случају, наше одустајање сада неће казнити само Русију, земљу која заиста брине о престижу и местима за столом, него и спорт у нашој земљи, оне који се такмиче и оне који навијају, као и оне који се надахњују тим призором“, сматра новинар.
